Ako se po jutru dan poznaje onda nam sledi uzbudljivo vreme sa dvojcem u ofanzivi. Karamele su proždrane uz triling asistencija Mihtarijana, triling golova Ramzija, jedan gol Emerika a i Kos im ga je zavuk’o. Sve je bilo gotovo već u prvom poluvremenu i uz kišu kao specijalni efekat, Arsenal je delovao kao da se malo vratio kroz vreme dok je Henrih šarao po terenu srećan što više nije u kandžama one portugalske protuve. Pjer je takođe bio srećan što više nije na Vestfalenu ali je, još rovit posle bolesti, očekivano malo pao u drugom poluvremenu. Debi iz snova za obojicu ali pravi testovi tek slede. Dakle, Rambo je prvi put poneo loptu kući, Džaka je vezao trideset i deveti start u PL i po tome su jači samo Moson i Šmajhel a na poluvremenu je Rosicki i zvanično postao deo istorije Arsenala ulaskom u klub 100, kada je broj utakmica u pitanju.
Do kraja februara ne igramo mnogo tekmi, samo četiri ali su dve jezivo teške i važne. Ja sam već prežalio Arsenal na putu do tog famoznog četvrtog mesta u PL ali se Votford potrudio da sa ipak malo zamislim a i remi na Enfildu nam je išao na ruku. Dvanaest kola pre kraja prvenstva razlika između nas i četvrtog Čelsija je pet bodova, ni mnogo ni malo pa nam ostaje da se borimo dokle god šansa živi. Čelsi ima teži raspored od nas do kraja sezone pogotovo na strani a vrlo brzo ih čekaju gostovanja na Trafordu, Etihadu i Kamp Nou gde će se žestoko potrošiti.
Prvi naš izazov je derbi severnog Londona. Prva od dve posete Vembliju u februaru. Utakmica na Enfildu nam je pokazala da kad god igra Totenhem, nevidljivi snajperista se smesti na krov stadiona i nevidljivim mecima gađa igrače u belom, isključivo dok su oni u protivničkom šesnaestercu. Pošto tog snajperistu niko ne može da vidi moramo da se potrudimo, kako znamo i umemo da nesrećne, slatke, male petliće zaštitimo od tog lukavog zločinca. Kejna, Lamelu i ostale moramo da tretiramo svilenim kopačkama inače će belotačkasti Toni Tejlor da se nazviždi u našem kaznenom samo tako.
Ta utakmica će zapravo biti pravo vatreno krštenje za Mikija i Obu i neka daju sve od sebe, jer ne igra se svaki dan na Vembliju i to čim si došao u novi klub a na žalost obojica će imati priliku tokom februara da se malo odmaraju. Pjera neće biti na dvomeču protiv Estersunda a Henrih će propustiti finale Liga kupa. Sparsi nam beže četiri boda a poslednji put smo ih pobedili kao gosti u PL još pre skoro četiri godine. U prvom delu sezone smo ih tukli 2 – 0 na Ešburtonu i oni žive za osvetu.
Višestruko bitna utakmica, i zbog naših novih igrača i celog tima koji leti posle Evertona i poraz bi spljoštio sva očekivanja i radost koju smo mi, nesrećni i napaćeni, osetili kao neku novu snagu. Zatim borba za četvrto ili makar peto mesto odnosno velika želja da ne završimo i ovoga puta iza kokoši na kraju prvenstva. Mnogo razloga za veliku borbu i, ko zna, možda i veliku pobedu jer nama izuzetno leži Vembli.
Hteo, ne hteo Venger će morati da promeni igru Arsenala shodno odlascima, odnosno dolascima. Volkot, onaj Čileanac i Žiru su bili jedan paket, Henrih i Pjer sasvim drugi. S obzirom da igramo na strani, meč protiv Totenhema će nam delimično i ponuditi odgovor na to kako ćemo da se ponašamo i u defanzivi sa novim igračima jer će na Vembliju svaka greška skupo da se plati. U poslednje dve – tri sezone Totenhem je druga zverka i više ih ne smatramo fudbalskom greškom, zagradom u fudbalskoj evoluciji već je to sada jedan prilično ozbiljan tim. Teško mi je tako nešto i da napišem ali nadam se da ni to neće dugo da traje.
Posle Sparsa čeka nas dvomeč sa Estersundom u Ligi Evrope i to bi trebalo da bude prilika za Lakazeta da odigra možda i svih sto osamdeset minuta ne bi li iskoristio neigranje Obamejanga i vratio pomalo uzdrmano poverenje. Takođe je to prilika i za Kolašinca koji je odlično počeo kampanju ali je posle povrede stao i ne mrda. Realno ti mečevi bi trebalo da budu nešto teži trening za nas i priprema za veliko finale 25. februara.
Ne bi bilo loše a, znajući Vengera ni čudno da, ukoliko postignemo dobar rezultat u Švedskoj, u revanšu ubaci Mavropanisa u prvi tim jer mnogi hvale njegove igre za mlade pa da vidimo od čega je sazdan. Za sada je, što se tiče prvog tima, sedeo na klupi u polufinalu LK.
Pred meč sa Sparsima zdravstveni bilten je jako dobar i skoro svi su na raspolaganju pa ove sezone možemo da budemo zadovoljni sa te strane i Venger smatra da su pre svega česte rotacije doprinele manjem broju povreda. Totenhem je igrao u sredu meč FA kupa ali je Poćetino izbacio skoro potpuno drugi tim tako da će i oni biti odmorni.
Još sam pod utiskom prelaznog roka, pobede nad Evertonom, pobede Votforda nad Čelsijem ali pravo stanje stvari će da označi sutrašnji meč, odnosno finale pred kraj meseca. Dueli koji itekako mogu da dignu ili opasno spuste raspoloženje. Za sada kao da duva neki vetar Arsenalu u leđa pa dok je tako da popijemo po koju a sa novim tekstom se vraćam pred veliko finale.
Bibo ergo sum.
OOH TO BE A GOONAH!