Bajern deklasirao Arsenal – kraj takmičenja u Ligi šampiona

Stadion: Alijanc arena

Arsenal: Ospina, Beljerin, Kosjelni (K) (Gabrijel 49), Mustafi, Gibs, Kokelan (Žiru 77), Džaka, Ivobi (Volkot 66), Ozil, Okslejd-Čemberlen, Sančez

Bajern: Nojer, Lam, Martinez, Humels, Alaba, Vidal, Alonso, Roben (de Souza 87), Alakantara, Kosta (Kimi 84), Levandovski (Miler 85); trener K. Anćeloti

Sudija: Milorad Mažić

Strelci: Sančez (30) za Arsenal, Roben (11), Levandovski (56), Alkantara (56, 63), Miler (88) za Bajern

Žuti kartoni: Mustafi, Sančez, Džaka u Arsenalu, Humels, Lam u Bajernu

 

Statistika:

Posed lopte: Arsenal 30% : 70% Bajern

Šutevi: Arsenal 7/5 : 24/11 Bajern

Korneri: Arsenal 2 : 9 Bajern

Ofsajdi: Arsena 2 : 3 Bajern

Faulovi: Arsenal 11 : 12 Bajern

Dodavanja: Arsenal 237 : 738 Bajern

 

U stilu RTS-a Arsenal je svojim navijačima priredio „prvoklasan“ reprizni program – ponovio je očajno izdanje iz prethodnog susreta sa Bavarcima i ponovo „popio“ petardu. Ali svako ko misli da je ovo katastrofa za Arsenal, treba da se podseti reči trenera londonskog kluba koji je novinarima odbrusio da „pošto mislite da smo u podređenom položaju ne preostaje nam ništa druogo, sem da vas razuverimo na terenu“. To je prava definicija Arsenala u ovom trenutku – zmaj od papira, samopodsticana iluzija bez ikakve realne osnove. Klub koji je taoc jednog čoveka (sa podrškom uprave koja ima i važnije ciljeve od uspeha na terenu) i koktela sastavljenog od njegovih fiks ideja, s jedne  i brojnih frustracija, s druge strane. Tim bez pravog vođe na terenu, bez kapitena koji bi makar ličio na kapitena sa autoritetom i koji bi bio desna ruka u svalčionici poput Adamsa nekada, sa jednom do bola sebičnom zvezdom koja igra za sebe, a ne za klub i saigrače, kojoj niko ne sme „A“ da zucne, tim čiji navijači pre prvog zvižduka nepogrešivo označe ko će da ispada i šlajfuje i ko bi trebao da počne meč, kojem igraču ne leži to mesto, ali onaj koji bi to trebao da vidi i shvati „nije prisutan“, tim u kojem se redovo kasno vrše izmene što je opet plod samozavaravanja da „će možda biti bolje“, tim koji povazdan nešto kalkuliše, a stalno je kratak za malo, tim koji tako često podseća na one ad hoc sklepane dečije ekipe na poljančetu iza zgrade … da skratim, Arsenal je večeras imao protivnika koji je na najbolniji način pokazao šta sve ne funkcioniše, gde sve škripi i šta treba da se menja. A mogla je da bude katstrofa da je Ospina u pola situacija u kojima je odbranio čiste šuteve u gol proklizao ili bio kratak ili da je Mažić bio naklonjen domaćinu po pitanju prekršaja i kartona…

Minut 26, kao po običaju ove sezone igrači Arsenala kreću konačno da igraju, u tom trenutku gube samo 1:0. Do kraja poluvremena šutiraju sedam puta ka golu, od toga čak pet šuteva u okvir (tu se broji i loše izveden penal Sančeza), stižu do izjednačenja preko upornog Sančeza, navijače ostavljaju na poluvremenu sa nadom da se može igrati protiv Bajerna. U drugom poluvemenu duplo golo – nula šuteva ka golu! Bajern za deset minuta postiže tri gola, od 53-63. minuta rešava utakmicu, bez našeg pokušaja da uzvratimo ili makar ublažimo poraz. Dešavanja na terenu u 61. minutu su možda najbolja ilustracija potpunog kraha u igri Arsenala.

Kako smo otvorili utkamicu – poklonom, tako je i završavamo. Ospina je branio, šta se odbraniti može i siurno nas je spasao još težeg poraza. I to je sve – 14 minuta prave igre, ostatak vremena bili smo loš sparing borac ili bokserski džak koji je propisno izudaran, a ne protivnik koji je došao da se nadmeće.

I po sedmi put pozdravljamo se sa Ligom šampiona pre dolaska proleća. Ostaju nam FA kup i borba za mesta koja vode u Ligu šampiona u prvenstvu. Ili su to možda pogrešni ciljevi? Možda je pravi cilj prekinuti ovo predugo tumaranje u krug, ovo prečesto bauljanje po terenu, ovo samozavaravanje da smo kadri, a nismo; treba naći izlaz iz pećine i početi priču od početka.

Ili je možda sa ovim istim igračima moglo i drugačije da se odigra da je neko drugi bio na klupi? To bih baš voleo da vidim, sve isto (ko je povređen, povređen je, mislim samo na ove koji su bili u protokolu večeras), samo neko drugi da sastavi početnih 11, da odredi šta i kako da se igra, da naparvi scenario A, B, V, G… da zove izmenu, da im kaže šta treba na poluvremenu… kanda ću još neko vreme morati da sačekam da pogledam i taj film. A do tada nadam se da neće biti repriza onih mečeva sa Čelzijem, Junajtedom i sličnima. Samo ne reprize!!! Dosta mi ih je više, na tv i u fudbalu!