Arsenalova igra više nije ni kiša oko Kragujevca već je kiša oko ničega ili prosto samo kiša. Ona dosadna kiša koja uvek pada na sahranama pa se, razmišljajući o sahranama, u stvari pitam da li je Arsenal kiša koja pada na mrtvački sanduk ili je možda sanduk na kome pada ta kiša….ili je Arsenal i jedno i drugo. Arsenal je sve i ništa. Arsenal je svuda i nigde. Eto, konačno se isplaćuju sve te silne filozofske knjige koje sam nekada čitao.
Svi smo ionako pokisli žestoko i kišnica se neprekidno sliva sa nas gde god da krenemo. Kada sam jednom tako mokar ušao u lift, lift se i pokvario od te silne vodurine pa sam morao da slušam glasove komšija na stepenicama dok sam čekao da ga poprave – Eno ga arsenalovac, opet se zaglavio!…Ha ha ha ha!…Njemu se mozak odavno zaglavio…Ha ha ha ha…La la la la la Liga šampiona!…Zovite mu profesora da ga izvadi iz lifta…Ha ha ha ha!…Žasu, bate.
Poraz protiv Kristal Palasa i Olardajsa je bio jedna od najnižih tačaka Arsenala, ne samo u ovoj sezoni već i u poslednjih dvadeset godina. Kad je bal onda je žešći bal. Posle tog skandala išli smo na Riversajd gde je Venger, posle dvadeset godina, igrao sa samo trojicom u odbrani. Svašta novo posle dugo vremena smo videli i videćemo. Neće nas biti u Ligi šampiona sledeće sezone a nećemo ni slaviti Sveti Toteringem posle dvadeset i dve godine. Pogled na tabelu ledi krv u žilama i dok se mi mučimo komšije ruše sve pred sobom i sada imaju samo četiri boda manje od Čelsija a duel na Lejnu nas tek čeka.
Mislim da se i protiv Palasa i protiv Boroa videlo da je Venger bacio sve karte na FA kup ako više uopšte postoje karte koje mogu negde da se bace. Očajnički je potegao za 3 – 4 – 3 formacijom ne bi li prodrmao ekipu posle debakla na Selhurstu ali, iako smo dobili nesrećni Boro, igra nije bila ni blizu kakva bi generalno trebala da bude i opet nam se mreža tresla i to od strane najneefikasnijeg tima lige. Venger se u Arsenalu uvek specijalno oslanjao na igru krilnih bekova koji su naravno jako važni kada se igra sa četvoricom u odbrani pa su često izuzetno bitni igrači za našu igru bili Dikson, Vinterburn, Kliši, Kol, Gibs, Loran, Silvinjo, Sanja a sada Naćo i Hektor ali nam se odbrana, naročito u poslednje vreme, potpuno pogubila.
Raznorazne priče postoje oko naših problema sa defanzivom od toga da se navodno na treninzima uopšte ne rade odbrambeni zadaci niti se bilo šta u tom smislu vežba, do toga da Boldu nije dozvoljeno ni da se digne sa klupe ako nema odobrenje od Vengera, pa sve do toga da je upravo Bold gađao flašom Ozila na poluvremenu meča sa Bajernom zgađen njegovom igrom. U ovo poslednje još i mogu da poverujem s tim što bih ja upotrebio staklenu šuflu. Još od one čuvene sezone kada smo srušili rekord LŠ po broju tekmi bez primljenog gola, kada je sa odbranom radio Martin Kion, postavlja se pitanje odgovornosti menadžera i njegovih saradnika kada je odbrana u pitanju što izuzetno čudi jer su oba njegova glavna asistenta bili u prošlosti odlični defanzivci, Rajs i Boldi. Do kraja saradnje sa Kionom je navodno došlo kada se usprotivio Vengeru što ovaj očigledno ne trpi.
Da li je Venger zaista do te mere autističan i diktatorski nastrojen kada je u pitanju vođenje tima? Da li njegova mora da bude i prva i poslednja? Da li se on vremenom promenio i pooštrio svoje stavove na štetu kluba? Da li smo ga svi mi pogrešno procenili ili su udarci koje je doživeo u poslednjih deset godina sagradili još jači zid oko njega koji više niko ne može, ne sme ili čak i ne želi da sruši?
Bližimo se kraju potencijalno najgore sezone u eri Arsena Vengera. Ići ćemo direktno u Ligu Evrope ili kroz kvalifikacije za to takmičenje. Nešto kao bedni Intertoto kup. Posle prošle šizofrene sezone usledila je još šizofrenija. Umorila me je opasno. Imam osećaj kao da je tekma u prvom kolu kada smo izgubili od Liverpula bila na početku prošle a ne ove sezone. Sve se oduži kada ti ne ide od ruke i kada ti tvoj tim priredi seriju neprijatnih i nepristojnih performansa. Samo bi osvajanje FA kupa moglo da ublaži šok koji je vremenom prerastao u nevericu koja je vremenom prerasla u apatiju koja je vremenom prerasla u….
Imajući u vidu u kakvom stanju se nalazimo i koliko su teški protivnici u polufinalu i eventualnom finalu šanse da uzmemo FA kup, realno, nisu velike ali nema predaje. Kao što sam i ranije rekao ako je Venger doktor za bilo šta onda je doktor za FA kup. Građane nismo dobili nijednom ove sezone pa nam barem ta fudbalska matematika ide na ruku. (Doduše dobili smo ih pred početak sezone u prijateljskom susretu pa se to ne računa…kao). Koji tim će Arsen da izbaci na Vembli niko ne zna ali u jednom delu sezone Ozil, Volkot i Sančez su bili strašna trojka pa neka nas podsete kako je to bilo.
Da su se ova četiri kluba našla u polufinalu FA kupa pre desetak godina mi bismo bili glavni favoriti za osvajanje kupa. Sada smo glavni autsajderi. Ako to nije dovoljno da probudi bes i inat u igračima, ništa nije.
Sutra kada se probudimo jedino što će nam biti na pameti je polufinale. To je za nas utakmica sezone. Sve ostalo zaboraviti, sve probleme i sumnje zaključati u fioku, slušati savete lekara (dve kile vopsa pre meča, mi-ni-mum) i navijati za Arsenal u nadi da ako mi možemo jetru onda oni mogu testise i srce da ostave za klub.
Nedelja, 23. april, 2017. 16.00. Vembli…Arsenal – Mančester Siti.
Srećno!
OOH TO BE A GOONAH!