Bele tačke

Arsen Venger je ušao u novu godinu sa rekordom po broju utakmica u PL kao menadžer maknuvši Fergusona sa prvog mesta i dok su pljuštale čestitke na tom dostignuću pa i od samog Aleksa, Majk Din i Entoni Tejlor su se dogovorili da Profesoru zagorčaju slavlje. Umesto pravde ta dvojica su podelila po penal Albionu i Čelsiju.

Svako ko je gledao te dve utakmice mogao je da vidi da su obe odluke išle na našu štetu. Neki Ganeri čak misle da je penal za Čelsi možda i bio ali sam gledao pedesetak puta snimak i jasno se vidi da je Belerin liznuo Azara koji se svojski potrudio, znajući da se dodela Oskara bliži, da se kandiduje uz Oldmana i ekipu i umesto da mu Tejlor nabije žutu kartu u usta on pokazuje na belu tačku i još Mesutu daje žuti.

Uzeli smo dakle četiri boda na kraju prošle godine na Selhurstu i Hotornsu uz dva i po gola Aleksisa koji se malo probudio i s obzirom da su u pitanju bila dva gostovanja možemo čak da budemo i zadovoljni a protiv Albiona smo prvi put još od 1978. nosili crveni šorc jer se nije htelo ići sa belim koji su imali domaćini. Na obe utakmice na mestu centralnog beka je bio Čejmbers i sasvim dobro je odigrao ali i imao nesreću da baš njega pogodi u ruku Gibsova lopta. Međutim, izazov protiv Čelsija je bio preveliki za njega i bio je jedan od slabijih igrača u još jednoj ludačkoj utakmici kojom smo otvorili 2018.

Vilšir je dao sjajan gol posle skoro tri godine na asistenciju Holdinga i kada se videlo da smo u naletu i da bi mogli i do drugog Tejlor je presekao sve i dao im penal. Na kraju smo morali da budemo zadovoljni bodom posle fantastičnog udarca Hektora na skoro samom kraju meča i činjenicom da je Morata igrao zatvorenih očiju. Za razliku od Čejmbersa, njegov još mlađi kolega Najls je odoleo pritisku velike scene i odigrao dobro i dalje van svoje prirodne pozicije. Odličan fudbal na Ešburtonu i umesto, kako kaže i Venger, da posle pričamo o kvalitetu meča mi moramo da pominjemo suđenje.

Od početka decembra i strašnog poraza od Junajteda ne možemo u potpunosti da se sastavimo niti da vežemo makar dve pristojne igre. Inspiraciju nam samo daju jaki klubovi poput Liverpula i Čelsija dok se prema drugima odnosimo kao da su prijateljski mečevi u pitanju osim možda protiv Palasa gde je prikazana pristojna igra i zalaganje. Krenule su naravno i povrede pa smo i pre Čelsija bili bez čak petorice igrača, uz Kasorlu i ušli smo u prenatrpan januar bez Žirua, Monreala, Ramzija, Kolašinca i Kosijelnog a sada i bez Granita. Znači ionako trošna defanziva je žestoko osakaćena. Baš lepo.

U sledećih osam dana igramo tri utakmice u tri različita takmičenja i sve tri su nam gostovanja – Notingem u FA kupu, prvo polufinale LK sa Čelsijem i Bornmut u PL. U drugoj smo polovini sezone u kojoj je Venger izbacio oko trideset igrača u tri takmičenja i kako se sezona bude bližila kraju moraće oni najiskusniji i najbolji da preuzmu odgovornost jer nam je situacija što se tiče igranja u Evropi sledeće sezone pod velikim znakom pitanja ako budemo nastavili sa igrama koje smo prikazali u poslednjih otprilike mesec dana. Svima je jasno da se ne mogu privoleti neka bitna fudbalska imena da ostanu u klubu ili neka slična imena da dođu u klub ako ponovo budemo igrali u LE ili ako ostanemo potpuno bez Evrope.

Trenutna situacija nam govori da ćemo jako teško da uđemo u Ligu šampiona, pa čak i u Ligu Evrope preko Premijer lige pa nam ostaje da osvojimo LE preko Napolija, Atletika, Borusije, Sportinga ili preko čak četiri ruska tima koji su svi u samom vrhu svog prvenstva, odnosno preko FA kupa ili LK. FA kup za nas tek počinje i ima još mnogo do finala pa nam je sada u fokusu LK i šansa da uđemo u to finale gde bismo se najverovatnije pošibali sa Sitijem pa šta bude. Međutim Liga kup je ukleto takmičenje za Vengera i samo mu taj trofej fali da kompletira ostrvsku vitrinu a budite sigurni da nam Čelsi nije zaboravio finale FA kupa iz prošle godine tako da kada se sve sabere i oduzme nisam optimista pogotovo imajući u vidu da smo u poslednje dve decenije igrali pet puta sa Čelsijem u LK i četiri puta izgubili.

Posebno boli poraz u finalu 2007. kada smo poveli protiv, tada Murinjovog, Čelsija u Kardifu da bi nam presudio onaj tvor Drogba sa dva gola. Gol za nas je dao Volkot koji je i jedini igrač iz te ekipe koji je još u Arsenalu ali se postavlja pitanje dokle. Iako Venger kaže da nije još spreman da ga pusti u praksi to ne dokazuje i možda je ipak došlo vreme za rastanak.

U odbranu FA kupa ulazimo znajući da posle mnogo vremena nema timova iz teške dubine pa ne možemo ni da očekujemo Linkoln ili Saton a počinjemo kampanju sa Forestom sa kojim smo se sreli samo jednom u ovom veku i to pretprošle godine, isto na Siti Graundu ali u Liga kupu kada smo ih razbili 0 – 4. Notingem je u problemima jer su otpustili menadžera Varburtona i traže novog. Pominju se Karanka i O’Nil. Za sada su, po ko zna koji put, vratili Gerija Brazila pa nam njihova trenutna nesređenost može samo ići na ruku. Ipak, FA kup je to pa i pored njihove loše forme u drugoj ligi mora da se bude izuzetno oprezan jer i Venger kaže da je treća runda FA kupa po njemu i najteža iako iz te faze nijednom nije ispao tokom dvadeset i jedne sezone. Protiv Foresta ćemo verovatno videti Oooooospinu, Debušija, Per Mera, Koklina, Elnenija, Ivobija, Velbeka, Volkota, Nelsona…

Nama zapravo samo pobeda na Siti Graundu radi posao jer ako bude remi moraćemo da ponovimo tekmu i tako možda odigramo čak osam mečeva za samo dvadeset i četiri dana. Sa tolikim brojem utakmica i ovolikim povredama je gotovo nemoguće izaći radostan iz januara. Sumnjam da je i Arsenu jasno kako će da sastavlja tim u ovom paklenom mesecu a neće ga ni biti na klupi Arsenala najmanje tri sledeće utakmice zbog komentara suđenja posle Hotornsa a čeka ga možda i nova kazna zbog sličnog “ispada“ posle Čelsija. Meč na Siti Graundu će da sudi Džonatan Mos što je zapravo dobar znak (iako je Venger i sa njim imao izvesne probleme u prošlosti) jer smo samo jednom izgubili u osamnaest mečeva koje nam je sudio i skoro sve ostale dobili a bio je i sudija u finalu FA kupa 2015. kada smo počistili Vilu.

Inače još jedan penal mi je zagorčao život. Istog dana kada smo igrali na Hotornsu ali malo ranije Siti je igrao na Selhurstu i u nadoknadi vremena je dosuđen penal za Palas koji je time konačno mogao (morao) da nanese prvi poraz novom šampionu i tako omogući da nam padne ogromna stena sa srca… ali gospodin Milivojević je izveo najgori penal u istoriji fudbala i nenormalno se plašim da je to veoma, veoma loš znak…puno loš.

U Arsenal je stigao Konstantinos Mavropanos kao prvo zimsko pojačanje i prvi posao za Mislintata i njegove nove skaute. Pričaćemo o dvadesetogodišnjem štoperu iz Grčke (možda) za koju godinu a za sada se samo nadam da nije novi Tavlaridis.

Čestitamo Vengeru što je makar u jednoj kategoriji prešišao Fergusona a pošto će da vodi Arsenal još najmanje jednu sezonu pojačaće značajno tu brojku koju ko zna kada će neko da nadmaši…verovatno niko, nikada.

OOH TO BE A GOONAH!

 

Ostavite komentar