I vrapci drugačije cvrkuću kada Arsenal pobedi Junajted…i oblaci počnu da se smeju…i drveće počne sa plesom a beogradski vodovod se pretvori u pivovod.
Konačno se Murinjova senka malo sklonila sa Arsena Vengera i konačno je Žoze podvijena repa napustio Ešburton. Posle šoka na Lejnu plašio sam se dosta ove utakmice ali sam dan ranije ipak shvatio da poraz od Totenhema mora da proizvede određenu reakciju kod našeg tima plus je Junajted samo nekoliko dana pre toga igrao u Vigu a i ima nekoliko povređenih igrača. Sve u svemu, uvek je bajno kada se tuče Junajted a sada kada ga vodi Murinjo, još bajnije. Orgazmično iskustvo.
Prvo je Granit dao gol uz odbitak, svoj prvi na Ešburtonu, a onda je posle centaršuta Okslejda Velbek postigao starinski gol i to treći protiv svog bivšeg kluba…ako se ta ekipa uopšte može nazvati klubom. Voleo bih da češće gledamo golove kao što je Velbekov koji podsećaju na stari engleski fudbal ali naši igrači koji su zaduženi za centaršuteve kao da zatvore oči pre nego što će ih poslati. To se dešavalo i protiv Junajteda ali je igra generalno bila dobra, fokusirana, naročito od strane Džake, Ramzija i Kosijelnog. Posle skandala na Lejnu i moralo je nekako da se odgovori inače bi bilo svašta.
Posle meča Murinjo je rekao – Odlazio sam sa Hajberija i oni su plakali, napuštao sam Emirejts i oni su plakali. Konačno, danas su pevali, mahali šalovima. Dobro za njih. Ovo je prvi put da odlazim a da su oni srećni. Pre toga su hodali ulicama pognute glave. Veliki čovek, nema šta.
Na početku svake sezone jedan od glavnih ciljeva je pobediti Mančester Junajted, po svaku cenu i na bilo koji način, i u poslednjih šest duela sa njima imamo tri pobede pa je situacija po tom pitanju sada malo bolja nego ranije jer nam je procenat uspešnosti protiv jakih klubova sraman – u poslednjih pedeset utakmica protiv Čelsija, Sitija, Junajteda, Liverpula i Sparsa dobili smo samo jedanaest.
Pre samo nekoliko meseci delovalo je da je sezona Junajteda u raspadu a da naša obećava ali su se stvari na oba fronta volšebno promenile i sada oni ganjaju duplu krunu i LŠ sledeće sezone dok je nama preostao FA kup i verovatno LE. Tako da i ovim putem želim da pošaljem poruku podrške velikom holandskom klubu, Ajaksu, našem Brzom Gonzalesu i Letećem Holanđaninu i da im poželim puno sreće u finalu LE.
Koliko će nam ova tri boda značiti u borbi za četvrto mesto je već drugo pitanje i kao što sam ranije rekao ne bih se previše nadao. Ostalo nam je još četiri tekme u PL. Siti igra sa Lesterom, Albionom i Votfordom do kraja a Liverpul sa Vest Hemom i Midlsbrom.
Sledeće dve utakmice su nam gostovanja na Svetoj Mariji odnosno na Britaniji. Svece smo tukli uz petardu kod njih ove sezone u FA kupu ali smo poslednje dve prvenstvene utakmice u Sautemptonu izgubili uz gol razliku 6 – 0 pa je jasno šta nas čeka a i na poslednjih pet gostovanja u ligi smo primili čak dvanaest golova. Oni su potpuno mirni i sa nama će da se nadigravaju jer mogu i tu leži glavni problem. Boli ih patka za bodove već samo hoće da nas dobiju, da nam zagorčaju život koliko mogu jer niko ne voli Arsenal osim nas. A ima nas mnogo.
Sa Potersima vodimo ratove na travi svaki put kada odemo u Stouk. Mrze nas i Vengera divljački a Ramziju se okrene utroba na samu pomisao na Britaniju pa bi pobeda na tom gostovanju legla k’o pivo posle kobaje.
Bez obzira koje mesto u PL na kraju da zauzmemo ove preostale četiri utakmice se moraju iskoristiti za podizanje forme i samopouzdanja do finala gde nas čeka mnogo težak zadatak. Svaki veći kiks će opet da uzdrma ionako staklenu ekipu i onda će finale za Čelsi da bude maltene formalnost. Ne smemo to dopustiti i moramo skupo da prodamo kožu.
U međuvremenu borba za prevlast u kući Arsenala se vodi na svim poljima i vidljivim i nevidljivim i biće zanimljivo ko će pobediti i šta će nam leto doneti. Za sada mi izgleda da je Vengerov autoritet u klubu i dalje ogroman.
Još šesnaest dana do finala.
OOH TO BE A GOONAH!