X-Ray Spex

Želeo sam devet ili makar sedam bodova iz poslednje tri utakmice a na kraju sam morao da progutam bednih pet i to uz riblje ulje. Mislio sam da će dva prebrzo primljena gola protiv Junajteda da nas opamete ali smo opet primili brz gol protiv Sautemptona pa smo klještima iščupali remi kada nas je po ko zna koji put spasao Žiru koji se tim golom izjednačio sa Solskjerom (brrrr…) po broju datih golova kao rezerva a onda nismo uopšte primili gol protiv Vest Hema ali ga nismo ni dali. Normalno, onda sam očekivao da protiv Njukasla odigramo minus 1 : minus 1 iako su mi ljudi rekli da takav rezultat u fudbalu nije moguć ali kada su čuli da je u pitanju Arsenal podigli su značajno obrve i čutke priznali da je onda sve moguće.

Kod Sautemptona smo dakle jedva izvukli bod da bi ih posle Lisice unakazile 1 – 4 na istom tom stadionu. To bi trebalo nešto da nam govori ali ne znam šta. Ono što znamo je da smo očajni na gostovanjima ove sezone što smo vrlo brzo posle Svete Marije pokazali i kod Vest Hema na njihovom novom i nikakvom stadionu i sada kada sezona nije još ni došla do polovine mi smo toliko daleko od prvog tima da izgleda kao da oni igraju u nekom drugom prvenstvu odnosno imamo drugačiji odnos prema krajnjoj poziciji na tabeli. Nama je četvrto mesto zapravo prvo, peto nam je drugo i tako dalje.

Inače ako nekoga zanima kakve sve posledice promena stadiona može imati po navijače i po deo grada u kome se nekada nalazio stadion neka pogleda odličan dokumentarni film Iron Men koji upravo govori o preseljenju Čekićara i pogubnosti te odluke jer su oni prošli i gore od nas.

Pre samo petnaestak dana sve je delovalo znatno bolje i u derbi sa Junajtedom smo ušli u prilično dobrom raspoloženju i zbog solidnih igara i zbog promena u stručnom štabu ali njihov zadatak je uvek i bio da nam pokvare zabavu i to na duže staze i to se i ovoga puta desilo. Posle tog poraza usledile su tri bedne, nikakve utakmice u PL u kojima smo pored osvojenih pet bodova uspeli nekako i da uguramo samo dva gola. Jedine svetle tačke su taj drugi, Mesutov gol i prva dva starta Mejtland Najlsa u PL na poziciji levog krilnog beka. Maltene sve ostalo iz tih poslednjih skoro trista minuta fudbala odlazi u kantu na kojoj piše – Djubre.

I dok smo mi punili tu kantu Siti je punio koga je stigao i polako ruši sve pred sobom pa i rekorde kao što je recimo naš od četrnaest pobeda u nizu u PL. Ni Junajted a ni Totenhem im nisu mogli ništa i sada sam još zabrinutiji kada je u pitanju naš rekord za koji sam bio skoro siguran da ga niko neće srušiti dokle god sam živ. Posle osamnaest kola Siti u većini kategorija ima bolji skor od našeg u istom periodu iz sezone 2003/04 a raspored je takav da im je prva sledeća ozbiljnija pretnja Enfild tek sredinom januara. Molite se Bogu, Djavolu, Džimi Brejnu, Budi, kome god hoćete, da ih neko makar jednom pobedi do kraja sezone inače će to biti i poslednji ekser.

U Ligi Evrope smo imali sreće prilikom žreba i izvukli smo Ostersund koji je osnovan otprilike onda kada je Venger potpisao za Arsenal i koje vodi Englez Poter. U kakvoj god formi da budemo sredinom februara jasno je da takav tim moramo da izbacimo i već sada možemo da razmišljamo o osmini finala.

A dva meseca pre toga su pred nama dve izuzetno bitne utakmice – četvrtfinale Liga kupa i Liverpul i to obe na Ešburtonu. Odigraćemo dve tekme sa Čekićarima u roku od sedam dana i ova druga mora da bude mnogo bolja od prve da bi ušli u polufinale. Koga će Venger da izbaci na teren protiv Vest Hema, odnosno protiv Liverpula i u kojoj formaciji će ti nesrećnici da igraju ne zna ni Sveti Petar ali se naivno nadam da su im se obrazi usijali od sramote i da će dati sve da se uđe u polufinale LK i da se osvetimo Skauzerima za gadan poraz u trećem kolu krajem avgusta. Ne vidim nikakve druge kombinacije koje bi nam omogućile kakvu – takvu mirniju atmosferu pred kraj godine.

Sa Vest Hemom smo poslednji put igrali u LK pre skoro tačno dvadeset godina i to isto u četvrtfinalu ali na Apton Parku dok su za njih još igrali Lampar i Ferdinand kada smo ih tukli 1 – 2 golovima Rajta i Overmarsa dok smo u poslednje četiri utakmice protiv Liverpula u PL primili čak četrnaest golova uz jedan jedini osvojen bod.

Holdinga odjednom nema nigde, Ivobi se formira ali nema svo vreme ovog sveta da bi to uradio, Velbek ima dvadeset i sedam godina i polako se deformira, Elneni ne dobija dovoljno prilika, Lolo je umoran, Mustafi igra pa brlja, igra pa brlja, Belerin i Aleksis su senke, Lakazet se buni što ga Venger stalno menja, Žiru igra kako treba samo sa klupe, Koklin više i ne igra niti treba da igra, Vilšir hvata poslednji voz a pitanje je da li će ga i uhvatiti, Kolašinac se zalauf’o pa se preforsir’o dok jedino Naćo i donekle Rambo igraju konstantnije i velika je šteta što ovog drugog neće biti još dve – tri nedelje.

Sve u svemu kada pogledamo trenutnu rendgensku sliku Arsenala, prognoze nisu dobre i one slamke za koje smo se očajnički držali početkom sezone sada polako pucaju. Sada sve deluje daleko i predaleko, i pehar Liga kupa i pehar Lige Evrope i stari dobri FA kup koji za nas još nije ni počeo a titula u PL je delovala predaleko još i pre početka sezone. Ovako gledajući ispada da nam je samo ostala krvava borba za neku Evropu preko PL. Mada se i meni, kao i većini Ganera, raspoloženje menja u skladu sa kvalitetom fudbala i postignutim rezultatima tako da ako dobijemo obe tekme na Ešburtonu nije nemoguće da me žena zatekne kako visim sa lustera pod gasom i kao od majke rođen.

Svet fudbala se drastično promenio u poslednje vreme i ubrzano se menja i najmanji je problem da li će Džek Vilšir da uhvati Arsenalov voz. Mnogo veći problem je što je svetski fudbalski voz već u daljini a mi stojimo i mašemo.

OOH TO BE A GOONAH!