U nepoznatom pravcu

Sezona 2018/2019 je počela.

U nedelju iz tunela na Ešburtonu neće izaći Arsen Venger nego Unaj Emeri. Ljudi na stadionu će morati da trljaju oči i da se štipaju za obraze a bogami i svi ostali koji budu gledali direktan prenos utakmice sa Sitijem. Novo vreme.

Još od onog dana kada je potvrđeno da će Emeri da bude novi trener Arsenala jašemo na gigantskom upitniku. Ko, gde, kako i zašto? Baskijac je imao deo leta da se direktno upozna sa ekipom koju je, kako je i sam rekao, dosta dobro poznavao i pre dolaska. Prvi deo priprema i upoznavanja je počeo 3. jula sa igračima koji nisu išli na svetsko prvenstvo a bilo ih je dosta a drugi je proveden na pripremnim mečevima počevši od Borama dok su se igrači jedan po jedan vraćali sa odmora. Takođe je iskoristio leto da ovlada engleskim jezikom jer je komunikacija u fudbalu danas bitnija nego ikada i sa igračima i sa novinarima. Emeri je imao takav problem samo dok je vodio Spartak u Moskvi pa je delimično i zato stvar propala dok u Španiji naravno nije imao takvih problema ali ni u Parizu jer francuski govori znatno bolje od engleskog. Po sopstvenom priznanju Emeri dosta priča u svlačionici i na treninzima a znamo da to radi i tokom mečeva tako da je dobro čuti ga kako bolje govori engleski ali usavršavanju nikako nije došao kraj.

Kraj je došao prelaznom roku koji više ne traje do kraja avgusta osim kada su prodaje i pozajmice u pitanju van PL. Iz kluba je otišao veliki broj klinaca, među njima i Akpom i Adelejd, Vilšir i Perez su otišli u Vest Hem, Per Mer nastavlja karijeru kao trener kod nas, Santi je otišao u Viljareal, Oooooospina polako pakuje kofere kao i Dženks i Kembel a Emeri je, kao što znate, doveo pet igrača – Leno, Lihtštajner, Genduzi, Toreira i Papastatopulos.

Leno je u pravim godinama, dosta je dobar samo je pitanje brzog snalaženja i konkurencije koju će očigledno imati u Čehu, barem sledeću sezonu. Lihtštajner je prekaljeni borac sa očima ubice, bez pardona, bolje govori engleski od Emerija i ima sedam uzastopnih titula u Kalču. Samouveren do bola, baja do jaja. Taman da sezonu – dve pomogne i nekoga nešto i nauči. Sokratis, primer štopera starog kova, ogroman i slabo pokretan, takođe je nabio dosta tekmi i godina u guzu i moraće žestoko da krvari ne bi li opravdao poverenje i kintu uloženu u njega ali ja sam uvek voleo centralne bekove takvog tipa. Lukas Toreira, verovatno najznačajnije pojačanje i to ne samo u ovom prelaznom roku, igrač sredine terena, nizak ali sa uskladištenim dinamitom svuda po telu. Samo dvadeset i dve godine a već strašan igrač. Ključ za mnoge brave.

Ako je Unaj hteo da na pripremnim utakmicama uradi dosta toga a pokaže malo onda je, barem u ovom drugom, u tome uspeo jer ni vidovnjaci ne mogu da prognoziraju kojih jedanaest on preferira odnosno kojih jedanaest će da izađe na Ešburton protiv Sitija. To se pre svega odnosi na defanzivniji deo ekipe, na prvih 5 – 6 igrača od golmana do zadnjeg veznog. Skoro trideset fudbalera je igralo na pripremnim mečevima i nijedan nismo izgubili u regularnom toku. Menjao je timove i formacije i tokom tekmi jer je hteo čovek da vidi ko, gde, kako i zašto. Imao je sreću da čak petnaestak igrača koji ozbiljno konkurišu za prvi tim ima od početka na raspolaganju jer nisu išli u Rusiju i to bi trebalo da bude značajna prednost u odnosu na neke druge jake timove u PL. Dakle, Belerin, Holding, Mavropanos, Papastatopulos, Monreal, Mustafi, Kolašinac, Mihtarijan, Remzi, Najls, Genduzi, Lakazet, Obamejang, Velbek plus Leno i Čeh – svi ti igrači su potpuno odmorni i skoro svi jako blizu top forme.

Kao što to ponekad zna da bude tokom priprema tako su se i sada dva klinca izdvojila, tek kupljeni Mateo Genduzi i odavno naš Emil Smit Rou. Genduzi zaista deluje kao igrač sredine terena koji može da bude šmeker svetskog glasa. Sjajan pregled igre dok pokriva veliki prostor ali tek treba da izgradi oči na leđima. Sa devetnaest godina i naravno još zelen ali velika nada i reklo bi se odlična Emerijeva kupovina iz Pariza i Emil koji je baš tokom priprema napunio osamnaest godina i protiv prokletog Atletika dao strašan gol. Ipak, pripreme su jedna stvar a krljanje sa Barnlijem nešto sasvim drugo.

Dok se jedna zvezda pali, druga se gasi. Dok su roditelji menjali pelene Emilu, Džek Vilšir je došao u Arsenal, dugo je bio Tobdžija sve do ovog leta kada je postao Čekićar i sada zapravo nosi dres tima za koji je i navijao kada je bio jako mali. Nekada velika nada, odavno viđen za kapitena Arsenala i legendu kluba ali stvari nisu išle tokom kojim su trebale i ode čovek i to za dž.

Čejmbers je otišao na Kotidž na pozajmicu što je pomalo čudna odluka s obzirom da mu je ugovor skoro produžen i da je Unaj čak i rekao kako mu je zbog toga jako drago i da računa na njega. Očigledno ne, barem kada je sledeća sezona u pitanju. Kejlam ima dvadeset i tri godine što je relativno malo za defanzivca pa ćemo videti koliko će da napreduje u Fulamu. To znači da u timu imamo četiri klasična centralna beka plus Lolo koji bi trebalo da se vrati do kraja godine. Ova pozajmica nam možda govori da Emeri vidi Mavropanosa kao pouzdanu zamenu iako ima dve godine manje od Čejmbersa.

Na kraju prošle sezone sam poželeo da Ivobi, Mustafi i Velbek napuste Arsenal ali ništa od toga. Govorilo se da bi Velbek mogao da ode ali sada samo može to da uradi ako ga traži neki klub van Engleske mada nešto ne vidim da pljušte ponude. Škodran ostaje i vrlo lako će biti prvi pik dok je Ivobi čak i produžio ugovor. Možda u Aleksu čuči dobar igrač ali ja nikako da ga primetim. On je još mlad i Emeri očigledno vidi nešto u njemu.

Pred novim trenerom je veliki posao, da se ne lažemo. Težak zadatak da proba da Arsenal vrati tamo gde mu je i mesto i to uglavnom sa igračima koje nije on doveo nego Profesor. Unaj je u odnosu na Vengera pojačao rad u teretani što je i razumljivo s obzirom da mu je presing omiljena reč a inače je veliki taktičar, izuzetno sistematičan, opsesivno usredsređen na video analize i protivnika i svog tima i kako sam kaže poslednja misao pre nego što zaspi i prva kada se probudi je – šta sve treba da uradim na treningu.

Usmanov će da proda svojih tridesetak posto akcija koje ima u Arsenalu a koje mu nisu omogućavale nikakve odluke pa čak ni mesto u odboru i tako će Kronki biti apsolutni vladar Arsenala što je naišlo na gađenje Ganera širom sveta. Da li je tako nešto i zaista loše po klub pokazaće vreme.

Emeri je skoro rekao, nešto pre nego što je došao u Arsenal, da je dobro zapamtio reči Horhea Valdana od pre koju godinu – “U Barseloni je gazda Mesi, u Realu Florentino Perez a u Atletiko Madridu Dijego Simeone.” S obzirom da nema više Vengera koji je bio gazda, da Kronki nije harizmatični diktator poput Pereza, da nemamo igrača kalibra Mesija i da Unaj nije, pogotovo ne na početku svoje karijere u Arsenalu, autoritet, onda se postavlja pitanje ko je gazda u Arsenalu i da li mu je zaista i potreban ili svi vladaju pomalo.

Neki su smatrali da samo Vengerov Arsenal ima ekskluzivna prava na povrede ali se plašim da nije zaraza u pitanju jer sezona nije ni počela a Sead se povredio i neće ga biti oko dva meseca a Monreal nije praktično uopšte igrao fudbal više od tri meseca što znači da je žešće odmoran ali i potpuno nespreman a još i vuče manju povredu.

Avgust nam je žestok i tu ćemo da vidimo makar delimično šta je skuvao Emeri u svojoj laboratoriji, delimično jer će neki igrači da prorade tek za koju nedelju zbog kratke pauze posle svetskog prvenstva ali i drugi timovi će se neko vreme mučiti sa tim. Očekivanja od Emerijeve prve sezone, ne samo u Arsenalu nego uopšte u engleskom fudbalu ne mogu biti ogromna ali ne smeju biti ni mala. Osvajanje Lige Evrope i plasman među četiri kluba na kraju PL su prioriteti a pozitivna novina je da će igrači Arsenala do dvadeset i jedne godine ovog puta da se bore za Čekatrejd trofej.

Ulazimo u sezonu sa dresovima koje bi i Yumco bolje napravio, pogotovo prvi i treći, ali bi trebalo da sledećeg leta potpišemo debeo ugovor sa Adidasom pa će onda valjda da nam krene. Njihove dresove smo već nosili od 1986. do 1994. i u tom periodu osvojili pet trofeja.

Istorijska sezona za Arsenal u kome je mnogo toga novog, od odbora, preko stručnog štaba i pet novih igrača, počinje velikom utakmicom sa aktuelnim šampionom. Emeri protiv Gvardiole. Njih dvojica su se sukobili deset puta do sada i Emeri nije dobio nijedan jedini put.

Vreme je da se skoči sa provalije u vodu ne znajući da li je duboka ili plitka, otrovna ili ne, ima li pirana i krokodila…Zatvarajte oči i skačite, nema druge.

Srećno.

OOH TO BE A GOONAH!

 

 

 

Ostavite komentar