Teozilus Aleksijana

Vode se žestoke rasprave među Ganerima širom sveta oko toga da li se vratiti sistemu sa Sančezom napred ili ostati sa Žiruom kao glavnim napadačem. Činjenica je da su početkom sezone Aleksis, Teo i Mesut pravili čuda i bili jako skladna i zastrašujuća trojka. U otprilike prva tri meseca ove sezone njih trojica su dali čak dvadeset golova i ta nova formula je dala rezultate. Sa druge strane da nije bilo Žirua u poslednje vreme zaostatak za Čelsijem bi bio mnogo veći. Da li smo smo predvidljiviji i sporiji sa njim u napadu? Da li nam treba duže da se mašina upali? Ne znam ali teško je izbaciti napadača kome ide. Venger voli ritam i brzinu i za to mu trebaju Naćo, Hektor, Ozil,  Santi, Volkot i Sančez. Na žalost, kao što sam se plašio, Kasorlu najverovatnije nećemo videti do kraja sezone. Volkot je takođe van stroja ali bi trebalo da se vrati za desetak dana…valjda.

Meni su trenutno bitni samo bodovi jer je PL ove sezone očekivano na krv i nož. Ne samo da je svaki bod bitan nego i svaki gol, primljen ili postignut. Jasno je da samo jedan čovek može da odluči u kakvom sistemu ćemo igrati do kraja sezone ili ćemo, što je i najverovatnije, menjati sisteme u zavisnosti od protivnika i od povreda. Pomalo nervozni Sančez želi da mu se vrati uloga u napadu koju on očigledno gotivi a želi i non – stop da igra, i na poluvremenu. Njegovo insistiranje da igra konstantno je donekle razumljivo s obzirom na njegovu prirodu ali bi mogao malo da se smiri pogotovo što to nije korektno prema njegovim kolegama koji bi da ipak malo i igraju, makar i na po desetak minuta kada je tekma već odlučena. Sančez se bunio i ranijih sezona kada treba da izađe ali nikada ovoliko. Uostalom, zašto se onda ne bi svaki igrač Arsenala bunio isto tako kada treba da izađe. Na šta bi to ličilo da na svakoj tekmi, tokom izmena, vidimo dvojicu, trojicu koji besne, plaču i kukaju što moraju napolje.

Ne valja kada imamo malo napadača a ne valja i kada ih imamo previše. Naravno, od viška glava ne boli ali će Venger pred kraj karijere morati i da žonglira izmedju ovog i onog ega i da proba da zadovolji svakoga a to skoro da nije moguće. Kada bi svaki igrač shvatio da ne igra za sebe i zbog sebe nego isključivo za tim ne bi bilo problema. Generalno temperatura u Arsenalu mi deluje zadovoljavajuće po tom pitanju od početka sezone ali videćemo dokle. Dovoljan je jedan nezadovoljan šraf da poremeti ceo mehanizam. Venger nikada nije podlegao pritisku nekog igrača pa neće ni sada.

Ne treba nikako zaboraviti i na Lukasa i Velbeka koji takođe žele da igraju što više do kraja sezone. Kako će sve te želje Venger da uskladi ostaje da se vidi. Po meni, menadžer mora da ima poslednju reč bez obzira koliko su neki igrači koje trenira dobri ili ne, nervozni ili ne, egoistični ili ne. Mora da se zna ko je gazda. Jedan Sančez je još pimp’o poluizbušenu loptu dok je Venger trenirao Bolda, Adamsa, Rajta, Plata, Vinterburna, Parlora i dok se borio sa Fergusonom, Ulijeom, Gremom, Vijalijem, Todom, Gulitom, Robsonom, Fransisom,…Još se nije rodio taj igrač koji će u Arsenalu sam da određuje kada će da igra a kada ne. To nisu mogli ni Denis ni Tijeri pa neće moći ni Sančez. A vrlo je moguće da je i cela priča oko Aleksisovog nezadovoljstva i prenaduvana. Uostalom, videćemo na leto. Sada imamo pametnija posla.

Gužva pri vrhu tabele je i dalje ogromna i sve je moguće. Rezultati na Gudisonu i Trafordu su nam išli na ruku nakon što smo dobili Labudove 0 – 4. Ubedljiva pobeda posle (ponovo) neubedljive igre ali tri boda su tri boda i kao što rekoh to je jedino što me sada zanima. Dočekujemo Barnli koji smo već tukli ove sezone golom Kosijelnog na samom kraju meča. Barnli je jako loš na gostovanjima ove sezone i samo jedan ishod je moguć i dozvoljen na Ešburtonu. Samo jedan.

Jedno vreme smo morali da gledamo kako Čelsi niže pobedu za pobedom a onda je tu štafetu preuzeo Totenhem pa sada oni imaju šest pobeda u nizu uz gol razliku 19 – 3. Sve gore od goreg. Teško je to gledati a još teže praviti se da ne vidimo.

U FA kupu idemo na Sautempton. Sveci su u nadoknadi vremena izbacili Norič i to znači da ćemo ove sezone čak četiri puta, minimum, igrati protiv njih. Već smo igrali dva puta ove sezone sa njima i to na Ešburtonu, pobeda u PL i to jedva i poraz u LK. Sada nam preostaju dva susreta na Svetoj Mariji gde poslednjih desetak godina ne znamo za pobedu. Jedina dobra činjenica vezana za Sautempton je ta što kada god smo igrali sa njima u FA kupu mi smo i osvojili to takmičenje.

Elneni je odigrao svih devedeset minuta u meču bez golova protiv Malija i za sada ostao nepovređen a Belerin, Gibs i Koklin se vraćaju u tim. Takođe je i Olivije bio pod znakom pitanja ali se i on vratio treninzima.

Nervoza raste. Još četiri meseca do kraja sezone. Barnli, Sautempton, Votford, to je ono što nas čeka do kraja januara.

OOH TO BE A GOONAH!