Džek se vratio…ili nije? Plašim se da ćemo još neko vreme da se pitamo kako će i da li će uopšte nekako da se udene u tim nekada čudo od deteta koji je ne tako davno predstavljao probranu grupu ostrvskih fudbalera oko kojih je trebalo da se u budućnosti oformi jedan novi Arsenal. Dženko već duže vreme nije u planovima, Gibs je otišao, Volkotu se bliži penzija posle verovatno nekog kraćeg angažmana u recimo Sautemptonu, Rambo je tu i gura dok su Rob, Velbek i Čejmbers došli kasnije. Mnogi od nas su videli Džeka kao kapitena Arsenala, desetku oko koje će mnogo toga da se vrti ali smo sada svedoci da sa dvadeset i pet godina Džek zapravo pokušava da se vrati u tim i to preko Liga kupa. Kao da ima ponovo šesnaest godina sa koliko je i napravio debi. Kao što je i Venger rekao da sve zavisi od Vilširovog zdravlja i spremnosti tako ni meni ne pada na pamet da ga ponovo vraćam u Arsenal dok ne veže makar dva, tri meseca fudbala. Ganer od malena je na iznenađenje mnogih odlučio da se prošle sezone preseli u Bornmut ne bi li izvukao minutažu i uglavnom je solidno igrao skoro trideset mečeva dok ga nova povreda nije presekla i sada se eto po ko zna koji put vraća. Za to je potrebno mnogo fizičke i psihičke snage ali i sreće koja nije bila na njegovoj strani. Imajući u vidu istoriju Vengerovih pozajmica ja sam ga skoro prežalio kada je otišao na Din Kort ali dobio je novu, verovatno i poslednju šansu da napravi karijeru kakva mu zaista i pripada.
I bio je jedan od boljih protiv Donkastera dok nije izgubio snagu u meču koji bi mnogi želeli da se što pre zaboravi. Razumljivo istumban sastav ali i dalje veoma jak za jednog trećeligaša skoro da nas je odveo u ponižavajuće produžetke. Neki su igrali van svojih pozicija ne bi li se naučili defanzivi kao Najls i Nelson, neki su neočekivano dobili prvu šansu kao Vilok i Dasilva koji je takođe igrao van svog mesta a neki su se naravno i povredili kao Čejmbers. Nekako smo ipak uspeli da izbacimo drčne Roverse i nastavimo takmičenje u Kupu u kome je Venger uvek davao šansu deci ali su nekada neka druga deca ali i matoriji koji bi dobijali šansu iz ovog ili onog razloga znali bolje da iskoriste svoje šanse i mnogi od nas se sećaju fenomenalnih partija u LK u prošlosti. Ipak i pored toga samo dva i to neuspešna finala u Vengerovoj eri. Žreb nas je ponovo pomilovao po obrazu i u sledećem kolu opet igramo na Ešburtonu ovog puta protiv nešto težeg protivnika, Noriča. Ostali favoriti u LK su naštelovali mašine na S, kao silovanje, ali su zato uglavnom slabije od nas prošli na žrebu.
U prošlom tekstu sam greškom napisao da PL septembar završavamo na Hotornsu. Retko grešim ali često dižem iz benča šest gajbi piva. To valjda ide jedno sa drugim. Makar Arsenal nije napravio grešku. 2 – 0 protiv Pjulisovih probisveta deluje kao rutinska pobeda što je zapravo i bila ali gledajući tekmu a kasnije i neke njene delove ne mogu da kažem da sam zadovoljan. Ne još. Osam utakmica smo do sada odigrali u svim takmičenjima i zapravo nijednom igrom ne možemo biti zadovoljni. Uvek je nešto falilo čak i kod pobeda. Napredak jest vidljiv ali ne baš i golim okom. Jesmo primili samo jedan gol u poslednjih pet utakmica ali ne vidim žar, eksploziju, orkan ili barem vihor. Sve deluje prilepljeno kao da se stvari slažu samo za taj dan kada je utakmica a posle ćemo videti šta ćemo. Delujemo veštački, neprirodno i nategnuto. Sve teče sporo poput Sančezovog povratka koji se vraća iz polumrtvih korak po korak. Sva sreća pa je Naćo, građen kao Španac a igra kao Nemac, u formi, što je sada očigledno da su Lakašinac sjajna pojačanja koja imaju miris i ukus, da Mohamed kada igra uvek izlazi sa sveskom u ruci i da Rambo trči kao lud.
Tim koji je istrčao na Ešburton protiv Albiona je po meni i naš trenutno najbolji tim, uz Ozila, i upravo on i Aleksis su igrači koji moraju da rasture sezonu ukoliko hoćemo nešto bitnije da uradimo u njoj. Njih dvojica su solo gitare u timu u kome ritam sekcija priprema teren za njihove solaže. Ta dvojica se moraju što pre probuditi, dovesti u red jer za ekstra sezonu nam trebaju i ekstra potezi i kreacija na travi. Voleo ih neko ili ne to su baš igrači koji prave razliku, kao i Santi koji će se nekada možda vratiti i dodao bih i Lakazeta koji ima kefalo i često ga i koristi. Bez njih smo samo fudbalski tim a sa njima, ali u top formi, orkestar…Mada bivši igrač Borisova i Arsenala, Aleks Kruh, kaže da je Lakazet igrač istog kvaliteta kao i Žiru i da nije impresioniran tom našom kupovinom. Ali ko će njemu da veruje.
Pre pauze koja bi trebalo dobro da nam legne treba još pregurati Bate večeras i nedeljni matine sa Brajtonom dok se uz fuka oči polako otvaraju. Sa Belorusima koji jedva i da imaju istoriju nismo nikada igrali pa će to biti novo, nadam se tri boda vredno iskustvo a u našoj bogatoj istoriji smo malo i sa Brajtonom ratovali i skoro uvek uspešno.
Nadam se da je Venger gledao Bate i proučio dobro njihov tim jer je poveo sa sobom nekoliko klinaca koji su se neprestano krstili u avionu na putu dugom skoro pet soma kilometara u čudu što su izabrani da predstavljaju Arsenal. Neki od njih još piju Kolu na slamčicu.
OOH TO BE A GOONAH!