Svaki Ganer na svoj način reaguje kada se suoči sa užasavajućom činjenicom da je pred njim dve nedelje bez Arsenala. Mene je zakačio virus pa samim tim sam i bez vopsa ali paklenim danima je došao kraj (do sledeće pauze). Sva sreća pa grabimo bodove na sve strane i vraćamo se pravom fudbalu posle Lige nacija, takmičenja koje je jedno od najbesmislenijih u istoriji fudbala kako Klop kaže. Ne bih ni ja mogao bolje da kažem, odnosno verovatno bih mogao ali nekom drugom prilikom. Sada da se fokusiramo na Arsenal.
Devet (9) pobeda u nizu. Šest u PL, dve u LE i jedna u LK. U najboljoj formi smo u PL u poslednjih šest mečeva i uz najbolju gol razliku iako to još uvek nije blistava igra osim možda protiv Fulama koje smo razneli na Kotidžu i to opet u drugom poluvremenu i to uz jedan od najlepših kolektivnih golova koje je fudbal video. Po meni bolji i od onog protiv Noriča. Dvadesetak sekundi je prošlo od kada je Rambo ušao u igru kada je Belerin započeo napad od našeg gola. Posle deset dodavanja i osamnaest sekundi Rambo je završio štiklom čudesnu akciju u kojoj je i sam od početka aktivno učestvovao.
Posle Pčelica u LK kada je Velbek dao dva gola i kada smo čak malo i strepeli do samog kraja tukli smo Votford, zatim Karabag na stadionu na kojem ćemo se, nadam se, ponovo naći 29. maja sledeće godine i na kraju Fulam pre pauze i sve to uz gol razliku 10 – 1 a osam od tih deset golova smo dali u drugim poluvremenima. Jedan od tih golova i to svoj prvi zvanični seniorski za Arsenal je dao Smit Rou i to u LE posle Ivobijeve asistencije. Bravo bato. Na tom meču su još dva igrača dala svoje prve golove za Arsenal, Papastatopulos kada je munuo loptu u mrežu posle šuta Monreala i Genduzi nakon sjajnog udarca po zemlji sa jedno petnaest metara pa nam sada maltene samo golmani nisu tresli mreže.
Napad nam je sjajan u poslednje vreme, tu nema spora, lopta ide napred kako treba, sve teče i pršti još samo da Mesut u potpunosti proradi i biće fešta. Pravi, lukavi Ozil nam strašno treba. Možda čak ne sada već onda kada se bude lomilo i u PL i u LE. Najbolji kada je najpotrebnije. To je, barem kažu, odlika velikih igrača.
Bez obzira na kvalitet protivnika ovaj niz je fenomenalan. Emeri pažljivo i dobro kombinuje igrače i vrlo precizno menja tokom mečeva taman kako treba. Sama činjenica da dobijamo a još ne igramo vrhunski fudbal pogotovo u defanzivi je masivna stvar. Jasno je to i Emeriju koji je zadovoljan nizom ali zahteva još mnogo bolju igru i biće interesantno videti kako ćemo tek tada da igramo i da razbijamo ako zaista jednog trenutka dođe do još mnogo bolje igre.
Čeh se povredio protiv Votforda i Leno ga odlično menja. Videćemo da li će se Emeri držati i dalje Čeha koji se uskoro vraća ili će ipak zadržati Lena na golu. Jako bitna odluka je na njemu ali za sada deluje da smo sigurni na golu ko god da brani od njih dvojice. Sa druge strane Ščensni odlično brani za staru kurvu iz Torina pa se sećam kada sam govorio da je veliki kiks njegova prodaja. Sada doduše više nije ni bitno ali tada itekako jeste bilo ali možemo da konstatujemo da je on trenutno prvi golman ekipe koja je glavni favorit za osvajanje i Kalča i LŠ. Toliko.
Ključna stvar je što krajem oktobra nemamo skoro nijednog igrača koji je umoran jer je Emeri pažljivo dodeljivao minute na terenu pa su mnogi bitni igrači i propuštali utakmice ili počinjali sa klupe. Možda jedino Granit, Hektor i naročito Monreal ali su poslednja dvojica imali prilike da se odmore dve nedelje jer nisu igrali za svoju reprezentaciju. Mali problem je što se Emeri u velikoj meri oslanja na krilne bekove i gradi napadačku igru na njima. Hektor i Naćo ne mogu izdržati u ovakvom ritmu celu sezonu a pitanje je koliko Kolašinac i Lihtštajner zaista kvalitetno mogu da ih zamene, makar ponekad a možda ćemo, u nekom od takmičenja, morati da posegnemo za već skoro zaboravljenim velikim Ganerom Dženkinsonom.
Stanje sa povredama je takođe dosta dobro. Mejtland se vraća, Velbek, Kolašinac i Mesut su u redu a Kosijelni polako trenira dok Sokratisova povreda koju je zadobio igrajući za Grčku nije ozbiljna. Možda propušta večeras Lisice i to je to.
Upravo sa prokletim šampionima iz proklete sezone 2015/16 (ako neko misli da ću to ikada da zaboravim grdno se vara) počinjemo seriju od četiri utakmice u ostatku oktobra. Četiri utakmice za samo deset dana. Lester je po formi na sredini tabele, ne vole remije, tukli su nas samo jednom u ovom veku i to u poslednjoj tekmi na njihovom terenu a inače u Londonu ne znaju za pobedu skoro pola veka.
U Ligi Evrope je sve rešeno pa jedan mirni remi na stadionu Alvelade ne bi bio loš čisto da ne isprovociramo navijače Sportinga da opet ne izdumbaraju svoje igrače, uz naravno jedan crveni za ono govance Nanija.
Posle idemo na Selhurst da se šibamo sa Hodžsonovim orlovima sa kojima u tom delu Londona imamo još bolji skor nego sa Lesterom i na kraju meseca novo kolo Karabao kupa u kom smo izvukli trećeligaša Blekpul i to na Ešburtonu pa sve miriše na jedan miran ostatak meseca. Mandarine su tek trinaeste u Ligi 1 iako na poslednjih deset mečeva, kod kuće i na gostovanjima, nemaju ni jedan jedini poraz ali za razliku od Lisica obožavaju remije i naređali su ih ukupno sedam. Malo golova daju, malo primaju. Nekadašnji igrač naše akademije Bola igra za njih pa je čak dao i gol prošle subote u pobedi nad Vimbldonom. Samo jednom smo igrali sa njima na Ešburtonu u PL 2010. kada smo ih uništili 6 – 0 golovima Aršavina, Šamaka, Dijabija uz het trik Volkota. Kao da je bilo pre hiljadu godina.
Ono što se kuvalo je i zvanično objavljeno da Adidas preuzima kormilo od Pume sledećeg leta pa je i to još jedna dobra vest. Vraćaju se u Arsenal posle skoro četvrt veka a Arsen Venger je saopštio da se vraća fudbalu u nekom obliku od početka sledeće godine.
Nadam se da ova ogromna pauza nije okrnjila pobednički duh tima i da ćemo nastaviti da grabimo bodove. Ukoliko razvalimo Lisice večeras eto nas na trećem mestu na tabeli. Sve u svemu za sada dosta razloga za radovanje u iščekivanju velikog derbija sa Skauzerima 3. novembra kada ćemo dobiti odgovore na još neka pitanja.
Come on Arsenal!
OOH TO BE A GOONAH!