Prošli put sam napisao da mi je i remi protiv Junajteda ravan porazu i uglavnom i jeste tako, ali ne i u subotu. Kada je Žiru skočio na peti sprat i zabio glavudžom i ja sam skočio na peti sprat kao da smo osvojili Ligu šampiona. Mustafi, Ozil, Oks, Olivije – GOOOOOOOL! Eto kako se velika radost smesti u nekoliko sekundi. Preostalih nekoliko minuta sam proveo u koži nesposobnog fakira a onda je Mariner dunuo tri puta i to je bio kraj. Bod kao kuća…od pet spratova.
Venger je izveo tim sa Elnenijem, Koklinom i Remzijem i to je nagovestilo oprez sa naše strane. Venger nije hteo da rizikuje verovatno imajući u vidu, makar u podsvesti, skor koji ima sa Murinjom i uopšte skor koji imamo na Trafordu već duže vreme. I igrali smo oprezno, i previše oprezno imajući u vidu kvalitet protivnika. Junajted je tim koji bi već nekoliko godina trebalo da mnogo češće dobijamo i kući i na strani ali neko prokletstvo tu postoji…ili blokada. Zašto? Zaista ne mogu da objasnim zašto toliko teško izlazimo na kraj sa njima i kada su dobri i kada su loši. I koji god menadžer da ih vodi skoro uvek imamo velike probleme.
U drugom poluvremenu smo igrali još gore nego u prvom i nije se uopšte videla želja za pobedom. Došli smo da ne izgubimo, to je bilo jasno od početka i ranije bi sa takvim stavom uglavnom izgubili ali ovaj Arsenal, kao što se više puta potvrdilo ove sezone, ne želi da izgubi. Ovoga puta su izmene bile prave i pravovremene i izvukli smo bod. A po kvalitetu timova trebalo je i sva tri. Ali na kraju ja sam super zadovoljan jer je Murinjo već osetio tri boda u džepu.
Jedan od najboljih igrača kod nas je bio zapravo Dženkinson. Ne zato što je igrao sjajno već zato što su svi od njega najmanje i očekivali. Trudio se koliko je mogao, trčao kao lud i zapravo je većih problema imao njegov kolega sa druge strane, Monreal. Dženks će morati još više da zapne jer ga čeka barem 5 – 6 tekmi u prvom timu dok se Belerin ne vrati. Moramo imati poverenja u Karla jer je odličan igrač a uostalom on ima više PL utakmica u nogama nego Belerin ili Debuši. Ja i dalje posmatram Karla kao da je klinac ali zapravo on ima 24 godine i već pozamašno iskustvo u PL. Sećam se njegove radosti kada je dao svoj prvi i jedini gol za Arsenal, protiv Noriča, u poslednjem kolu sezone 13/14. Posle je otišao u Vest Hem na pozajmicu i malo ko je verovao da će se zaista vratiti. Venger je verovao i evo ga Karl ponovo u svom timu i sada ima šansu da pokaže koliko vredi.
Tražio sam vesti o Debušiju i odmah sam ih i dobio. Matje je igrao u timu Arsenala za igrače do 23 godine i to protiv Sparsa i zabio je čak i gol. Zaista čudna i malerozna sudbina za igrača koji je inače zaista dobar i veoma iskusan. Da li će Venger rizikovati i staviti ga u tim protiv Svetaca u LK ili će Karl odigrati sve tekme do povratka Hektora? Venger nema razloga da odmara Karla jer nije ni umoran, jedino ako želi da razigra Debušija, zlu ne trebalo. Samo je pitanje koliko je Matje zaista spreman za jedno četvrtfinale. Ali je najverovatnije da Matje uopšte više neće igrati za nas sve do januara kada ćemo ga konačno nekome prodati.
Žiru je definitivno našao formu a očigledno je i nezadovoljan što ne igra više što je i pokazao izostankom radovanja posle gola. Venger je i rekao da sada ima više opcija za napad i trebalo bi zaista da Žiru više igra. Žiru je po meni izuzetan igrač i jedna od najboljih Vengerovih kupovina iz senke. Kombinacija sa Sančezom u napadu je funkcionisala ali ne može večno da traje. Moraju malo karte da se promešaju i u ofanzivi. Mečevi protiv Bornmuta, Vest Hema i(li) Stouka u PL su prava prilika za Žirua.
Belerin je i zvanično produžio ugovor sa nama a Lukas se vraća treninzima.
Niz bez poraza je nastavljen. Slede nam tri utakmice na Ešburtonu u tri različita takmičenja. U sredu dočekujemo Parižane i pobeda nam osigurava prvo mesto u grupi A.
Ajmo svi zajedno – You’re not Special, You’re a Cunt!
OOH TO BE A GOONAH!