Šest pobeda u nizu. Sjajan osećaj bez obzira na težinu i renome protivnika i to što ni u jednoj od tih pobeda nismo prikazali fantastičnu igru. Odličan niz koji daje svima volju, i nama i timu.
Ono što je interesantno je da palimo mašinu tek u drugom poluvremenu (osim protiv Brentforda) što je bio slučaj i sa Vengerovim Arsenalom poslednjih godina ali je sada ta transformacija drugačija pogotovo što se Unaj ne libi da menja bilo kada. Od poslednjih sedamnaest golova čak dvanaest smo dali u drugom poluvremenu.
Poslednji u nizu su pali Njukasl, Vorskla, Everton i Brentford. Posle čak šest utakmica na kojima smo primili minimum jedan gol došao je i taj čas da se naša mreža odmori, protiv Evertona. Velika zasluga za to nije u sjajnoj odbrani koja prosto nikada nije sjajna i ko zna kada će biti, već nas je ponovo spasao Čeh. Karamele su u određenim delovima meča igrali i bolje od nas ali se tradicija ipak nastavila i dok se Unaj spremao da izvede Lakazeta ovaj je zabio magični gol kakve je nekada davao Le Bob a Karamele je overio Obamejang golom iz ofsajda mada to zaista nema velike veze jer je Mos pre toga propustio da svira čist penal za nas.
Toreira je po prvi put ove sezone počeo utakmicu protiv Evertona. Mnogi su se pitali zašto Unaj to nije i ranije uradio ali sam siguran da je imao razloga za tako nešto i da je verovatno procenio da Lukas još nije dovoljno svež i da nije u stanju da kvalitetno ispuni devedeset minuta. Trebaće nam taj igrač do kraja sezone žestoko i mislim da svaki trenutak odmora treba da mu se da.
Balans u ekipi još nije prisutan ni usklađen, ili imamo višak na nekoj strani ili imamo manjak, ili se neko u talasima gore-dole odlepi ranije ili neko zakasni. Čitava orkestracija igrača kod Emerija nije uopšte jednostavna ni za gledaoca a kamoli za igrače koji kažu da je on veoma zahtevan trener. I treba, bato. Dosta je bilo šetkanja po travi, gledanja u nebo, čačkanja noseva, zevanja i bečenja. Ima bre fudbal da se igra pa sve da pršti majke vam ga…
Emeri još traži dobitnu kombinaciju usput verovatno pokušavajući da zadovolji svaki ego a ima ih puno. I Rambo i Ozil i Džaka bi da igraju stalno ali to niti može tako niti zna da uvek funkcioniše. Toreira i Genduzi su tek došli i još su obojica mladi pa sa njima po tom pitanju sve može lakše i opuštenije. Tu je i Ivobi koji je protiv Vorskle i Brentforda odigrao dosta dobro ali ne može ni on da ima niz tekmi kakav bi želeo a tek šta ćemo sa Elnenijem i Mihtarijanom. Veliki broj dobrih i odličnih igrača smo sakupili na sredini terena i koliko god da su to slatke muke ipak su muke za svakog trenera.
Unaj je zabeležio i prvu pobedu sa Arsenalom u svom omiljenom takmičenju i tu je izmešao karte pa je i Leno dobio svoju prvu šansu, na žalost pred polupraznim Ešburtonom. Nije imao mnogo posla ali je opet primio čak dva gola iako nije kriv ali primiti po dva gola od Kardifa i Vorskle je nedopustivo. Samo desetak dana pošto smo nekako tukli Kardif 2 – 3 kod njih, Siti je došao na isti stadion i tukao ih sa 0 – 5, dakle bez primljenog gola a Siti nema čeličnu odbranu. Sa druge strane jako je dobro što je čak devet naših igrača dalo makar po jedan gol i treskanje mreža sa svih strana je divna rabota. Još samo čekamo Ramzijev gol.
Rekao sam još pre početka sezone da bih voleo da Papastatopulos uspe jer gotivim takvu vrstu štopera koji nema pardona, skače, uklizava i to duboko u polju i polako ali sigurno se uspešno navikava na PL. Protiv Evertona se povredio ali nije ništa strašno a sasvim solidno ga je zamenio Holding, koji je i protiv Vorksle odigrao dobar meč dok recimo Čejmbers u Fulamu igra sve slabije i slabije. Ne znam u čemu je problem.
Emeri je vodio i svoju prvu utakmicu u engleskom Liga kupu i izbacili smo Pčelice prilično ubedljivo i sigurno iako opet uz primljeni gol. Velbek se raspucao i sada je, verovali ili ne, prvi strelac kluba uz Obamejanga a Smit Rou je odigrao svoj prvi zvanični seniorski meč za Arsenal. Unaj je izbacio dosta jači sastav od onoga što sam mislio pa je možda zaista rešio da mazne takmičenje koje jako dugo nismo osvojili a prošle sezone smo igrali i finale. Klop i Murinjo su se već pozdravili sa Karabao kupom a žreb za sledeće kolo je sutra uveče.
Iz kluba je, kao što se već neko vreme naslućivalo, otišao Ivan Gazidis posle skoro deset godina provedenih u Arsenalu. Otišao je u Milan zbog verovatno više para odnosno udela u klubu koji mu je navodno obećan. Pogledao sam analize koje je napravio Swiss ramble kada su u pitanju finansije u tom periodu i zaključak je da je Gazidis bio relativno uspešan ali sumnjam da će ikome nedostajati pogotovo meni jer ne marim za takvom sortom ljudi koji su na žalost u modernom fudbalu izgleda neophodni. Biće zaboravljen za nekoliko nedelja a bitnije je što je ostavio, nadamo se kompetentan tim stručnjaka koji će se baviti kintom, igračima, ugovorima i organizacijom kluba u budućnosti – Sanjeji, Venkatešam, Mislintat, Kađigao i Fami. Sa Gazidisom se verovatno zatvara niz odlazaka u poslednjih godinu i nešto dana velikog broja i igrača i ljudi iz stručnog štaba. Zaista je novo doba počelo, doba u kome je Kronki pokupovao sve akcije i definitivno postao apsolutni vlasnik (vladar) Arsenala. Nekada su se ugovori potpisivali za stolom u pabu uz stisak ruke i Ginis a sada čitava svita stručnjaka, crveni tepih i zlatna olovka za potpis.
Kada već pominjem ugovore kako vreme prolazi sve više smatram da je dobro što je Husein Fami bio taj koji je uticao da se odbije dalja saradnja sa Okslejdom i Vilširom. Za prvog je ova sezona završena pre nego što je i počela dok se Džek takođe povredio i morao je na operaciju a očigledno je bila i dobra odluka što smo se otarasili onog čileanca. Međutim u vazduhu lebdi i ugovor Arona Ramzija odnosno konačna odluka, njegova, naša ili zajednička da li će na kraju sezone ili u januaru otići iz kluba u kome je već deceniju ili će karijeru završiti na Ešburtonu s obzirom da na kraju godine puni dvadeset i osam. Nije počeo sjajno sezonu a sledeći ugovor bi mu bio i poslednji veliki i materijalno i karijerno tako da možda čeka da vidi šta će Unaj i Kronki da urade sa ekipom, kakvi su im planovi za budućnost pa će shodno tome i da donese odluku. Najnovije vesti govore da je ugovor postojao ali ga je klub iz za sada nepoznatih razloga povukao. Na pomolu je nova organizaciona brljotina što mene zapanjuje. Ramzi je svojim igrama i ponašanjem zaslužio novi ugovor ali ako ipak on bude želeo da ode to je gotova stvar s tim što ostaje ogroman problem njegovog odlaska sledećeg leta bez ikakvog obeštećenja jer je teško poverovati da će se naći neka budala koja će u januaru da se otvori znajući da samo nekoliko meseci posle može da dobije dobrog igrača za nula evra. Stara kurva iz Torina već obleće oko Ešburtona kao što inače samo gleda po svetu igrače kojima ističu ugovori da ih ćapi za dž a pojaviće se još dosta orlušina.
Septembar nam se završava onako kako je uglavnom i prošao, domaćinski ali protiv ekipe koja će možda biti i najtvrđi orah u ovom mesecu, Votford. Sa druge strane sve će nam se lepo vratiti u oktobru kada minimum četiri meča igramo na strani. Votford bi trebalo u jednom trenutku da padne jer se Lester ne dešava svake sezone. Mogli su da naprave duplu pobedu nad Sparsima ali su ipak ispali na penale u LK. U slučaju našeg sedmog trijumfa u nizu upravo bi Votford prešli na tabeli na kojoj za sada držimo priključak sa vodećima ali treba imati u vidu da su nas Stršljenovi u poslednje dve i po godine dva puta dobili na Ešburtonu i da nama, kako Troj Dini kaže, fale jajca.
Situacija sa povređenim igračima je solidna čak jako dobra imajući u vidu o kom klubu se radi. Kolašinac se vratio i zaista bi bilo krajnje vreme da počne da igra kvalitetan fudbal, da malo zameni Monreala koji neće moći da izgura celu sezonu, Najls bi trebalo da se vrati treningu za koji dan, Dino krajem oktobra a Lolo u novembru što znači da bi verovatno mogao da zaigra krajem godine. Još jedan kvalitetan štoper nam je neophodan.
Čekamo sedmu pobedu.
OOH TO BE A GOONAH!