Bivši igrač Arsenala, i večiti ljubimac navijača, Rober Pires govorio je za francuski L’ Ekip o svom vremenu u Arsenalu, a naročito o 2006. Stadion Francuska, i poraz u finalu Lige šampiona od Barselone. Kao što navijači Arsenala dobro pamte, u prvom poluvremenu je tadašnji golman ekipe Jens Leman dobio crveni karton, a Venger je upravo Piresa video kao ‘žrtveno jagnje’ koje će ustupiti svoje mesto Almuniji. Pires je istog leta napustio Englesku i prešao u Viljareal, a od kako se penzionisao neretko trenira u Kolniju (Arsenalov trening centar). Iako za tu noć kaže da mu je najgora u životu, tvrdi da taj menadžerov potez nije ostavio traga na njihove odnose.
„Moje najgore sećanje je ono od pre 10 godina, finale LŠ. Bila je to noćna mora, i sećam se kao da je bilo juče. Kada golman dobije crveni, svi su svesni da neko iz polja mora napolje, ali ni u jednom trenutku nisam mislio da ću to biti ja, nisam ni pogledao ka klupi. Onda mi je prišao Titi (Tjeri Anri) i rekao mi da sam ja taj. Okrenuo sam se ka četvrtom sudiji i video broj 7. Pomislio sam ‘nema šanse, zašto ja?’ Ne mogu sada da izađem, ne ovako. Izašao sam s terena što sporije moguće, ekstremno besan na Arsena. Kada sam mu bio blizu nismo se pogledali. On nije hteo da gleda u mene jer zna da mi je to teško palo. Ja nisam želeo da pogledam u njega jer sam znao da je napravio grešku. Posle meča, nisam išao da ga vidim. Još uvek je sve bilo sveže. Nisam spavao te noći, a so na ranu je bila i činjenica da smo izgubili. To je najgori trenutak u mojoj karijeri. Dva dana posle finala sam shvatio da je i njemu bilo teško. Tog dana smo obojica pogrešili.“
„Sutradan sam odlučio da odlazim iz kluba. Kada sam rekao Arsenu bilo je vrlo bolno. Znao sam da me je Viljareal želeo, ali je to finale bila kap koja je prelila čašu. Kada sam ušao u njegovu kancelariju, on je mislio da ćemo pričati o finalu, ali, prva stvar koju sam rekao je bila da odlazim. Nije to očekivao, bila je tišina a onda je rekao: ‘zamišljao sam svaki scenario sem ovog. Da li si siguran? Ovaj klub je tvoja kuća‘. Bio sam siguran u svoju odluku, Španci su mi nudili ugovor na dve, a Arsenal na samo jednu sezonu… I, tek tada smo počeli o utakmici. Arsen mi je rekao: ‘ne znam hoćeš li nekada biti menadžer, ali znaj da je izvođenje tebe bila najteža odluka koju sam morao da donesem u životu.’ Koristio mi je taj razgovor. Kada smo završili, zahvalio sam mu se na šest godina provedenih zajedno. Ustao sam i rukovali smo se. Kada sam napustio Kolni pomislio sam: to je to, okrećem novi list. Nikada više nismo pričali o tom finalu.“
„Nisam ljut na Arsena, uopšte. Želim da mu se zahvalim na ukazanom poverenju i na titulama koje smo zajedno osvojili. Ta jedna utakmica je sitnica koja ne može da definiše ceo naš odnos. Ne mogu da obrišem šest godina tokom kojih sam učio od njega. On je menadžer kojeg nikada neću zaboraviti.“
„Smešno je što smo, u mojoj drugoj godini u Viljarealu, igrali protiv Arsenala u LŠ. Pozdravili smo se, naravno. Bio je dobar meč. Čudno je što, iako smo izgubili s 3 – 0, taj meč je moja omiljena uspomena na Emirejts. Kod kuće sam, ali igram u drugom dresu. Bez obzira na to, navijači su pevali moje ime od početka do kraja. Bio sam jako dirnut. Posle, u 2011. opet sam došao tu, s Aston Vilom.
Želim da vratim Arsenalu sve što mi je dao. Postao sam ambasador kluba. Sledeći korak koji želim da napravim je da postanem sportski direktor, i Arsen to zna.“
Osvrnuo se Bobi i na medijske spekulacije o ostanku Arsena Vengera na kormilu kluba: „Kada ponovo osvoji ligu. Tada mogu da ga zamislim da kaže ‘odlazim’. Pred svaku sezonu to je njegov primarni cilj. Jedini put kada sam ga video ispunjenog do kraja je bilo 2004. kada smo osvojili titulu. Te godine smo bili šampioni bez izgubljene utakmice. Ne znam da li će to ikada priznati, ali to je nešto što on smatra svojim najvećim dostignućem.
Tema na forumu: Robert Pires