Kada mi damo onakav gol u poslednjoj sekundi i to na gostujućem terenu, onda mora da će nešto jako čudno da se desi u ovoj sezoni. Ili će Sparsi da osvoje titulu ili mi. Mi posle 13 a oni posle 55 godina.
Još od kada je na Lejn došao Danijel Livi, 2001. godine, Sparsi pokušavaju na sve načine da budu bolji od nas. Ulažu ko ludi u igrače, menjaju menadžere svaki čas ali ništa. Njih kao da ne zanimaju titule u kupovima ili u PL već samo želja da budu bolje plasirani od nas u ligi. Samo to. Pa makar oni 19. na kraju a mi 20. To je njihov jeziv kompleks u kome mi već dugo uživamo.
Da nije bilo moje nestrpljivosti i neopreznosti, kada sam u januaru već skoro upisao 14. titulu prvaka Engleske, na kraju prošle sezone bi bio maltene i zadovoljan jer smo ostvarili najbolji plasman u PL još od titule 2004. i što je još bitnije prestigli smo na volšeban način petlove koji su čak u jednom periodu u sezoni pretili i da uzmu PL. Ipak, sami sebe su upropastili i na kraju nam prepustili to drugo mesto. Sada su još žešće krenuli. Jedini tim u ligi bez poraza a za vikend su tukli i Siti. Nakostrešili se petlovi, vidim ja biće svašta. Za mesec dana dolaze na Ešburton. Rat svetova.
Dakle, pobedili smo čelični Barnli na Tarf Muru golom čoveka sa hiljadu prezimena (Kosijelni, Kosjelni, Kosilni, Košelni, Košćelni…) u poslednjoj sekundi i to posle 90 minuta “otvaranja konzerve” bez uspeha. Jedna od onih utakmica gde naš gol visi u vazduhu ali znate da ga najverovatnije nećete videti. Ipak…Mnogo se pričalo o tom golu i iskreno, ja da sam sudija, možda bi ga i poništio. Ali koliko smo bre mi primili džukačkih golova u poslednjih 20 godina da mi ne pada na pamet da ne uživam u pobedi.
Mada mi je žao Vorda, Hitona, Bojda – ali GOOOOLLLL!!…a žao mi je i Dajča i Barnlijevih navijača i – ali GOOOOOLLL!!!
(skače po stanu i slavi još 20 minuta a onda se vraća tekstu)
Volkot je prosledio loptu glavom ka Okslejdu i Kosu, Oks je krenuo da šutne i nije pipnuo loptu a da jeste bio bi ofsajd, Kos je nespretno zahvatio loptu nogom i instinktivno podigao ruke da ga lopta ne bi pogodila u facu. I na kraju se lopta odbila od njegove ruke u gol. Sudija je odlučio da je to napucana, što je takodje moguća solucija i to je to – GOOOOOOOOLLLL!!!!
Šteta samo što takav gol ne damo na Trafordu pa da gledamo čika Murinja kako vrši harakiri na centru.
9 utakmica bez poraza, posle poraza u 1. kolu. E tako se odgovara na poraz. I sve to uz 20 datih golova bez skoro ikakve pomoći čak 3 napadača. Bez Velbeka, bez Žirua i uz malu pomoć Pereza u Liga kupu. Šta li će biti ako nam svi naši napadači budu zdravi i orni za igru tamo negde od februara ili marta kada pritisak bude bio najveći? Za Velbeka je ova sezona u prvi mah delovala izgubljeno ali se njegov povratak ipak ranije očekuje tako da možda možemo da maštamo o tome, mada kada znamo za koga navijamo…
Posle 4 gola od Liverpula primili smo još toliko ali na čak 9 tekmi i jedan od glavnih razloga za to su Loran i Škodran. Za Kosa odavno znamo da je prva liga ali brzina kojom se Mustafi adaptirao je zadivljujuća. To je i Venger rekao. Čak i u svojoj prvoj tekmi za nas se videlo, i pored odredjene nesigurnosti, da je u pitanju štoper koji pripada staroj, proverenoj školi čuvanja gola. Jedan od onih, kako bi Englezi rekli, no-nonsense fudbalera, praktičan, bez viška poteza, stabilan, čvrst . Uvek sam govorio da se tim gradi kao kuća, od temelja, odnosno od odbrane i kada imate odličnog golmana i isto takve štopere i krilne bekove, pola posla je obavljeno. I više od pola. A Mustafi može ovako da igra još možda čak i 10 godina s obzirom da ima samo 24.
Gabrijel je počeo karijeru kod nas dosta dobro ali su onda usledile malo nesigurnije partije. Ipak mi se čini da će se on izvući i da definitivno zaslužuje da igra u budućnosti. I on ima samo 25 godina, visok je i, imajući u vidu sve ono što sam video od njega, rekao bih da kada se potpuno opusti može da bude naš centralni bek sa najboljom skok igrom, plus, kao što kaže Ivobi, najmanje se plaši startova od svih igrača Arsenala i ide na sve.
Pokriveni smo ovog puta žestoko na svim pozicijama i samo se setite ko je bio na klupi kada smo zlostavljali Čelsi (Ospina, Gibs, Okslejd, Žiru, Granit, Perez) i sve je jasno.
Pala je i prva glava u PL već na početku oktobra. Gvidolin je šutnut sa Libertija i to baš na svoj rodjendan. Tako se to radi Labudovi, bez takta i osećaja. Koliko su jadni verovatno nisu ni znali da je čoveku rodjendan. U svakom slučaju, novi menadžer Svonsija, Bredli, će imati tu čast da svoju PL karijeru započne baš na Ešburtonu. Na prvi pogled deluje kao nova 3 boda za nas ali su nas oni tukli čak 3 puta u poslednje 2 godine, od toga 2 puta kod kuće. Zato se opet pojavljuje ona čuvena reč – Oprez.
Ova pauza je već počela da smara i da ubija tako da dok čekate na pravi fudbal, pijte pivo, slušajte pank i posećujte sajt Arsenal Serbia na svakih 6 sati. Kao antibiotik.
OOH TO BE A GOONAH!