Arsenal se oprostio od Lige Evrope u Madridu i od Arsena Vengera u Londonu.
Iza nas je nekoliko zaista veoma emotivnih dana u kojima smo ispali u polufinalu od Atletika pre svega jer smo dozvolili da primimo gol na Ešburtonu u prvoj utakmici, zatim zbog toga što nekim igračima ni najava odlaska velikog menadžera nije bila dovoljna da daju sve od sebe pa i više od toga i na kraju zbog toga što smo se namerili na ekipu koja igra jezivu defanzivu, kakvu dugo nisam video.
Pored svega postojala je realna šansa da ih ipak izbacimo i možda je samo jedan šraf falio, recimo Olivije Žiru. Možda ali to nećemo nikada saznati.
Arsen Venger nije uspeo da za dvadeset i dve godine uzme neku evropsku titulu sa Arsenalom i zbog toga mi je mnogo, mnogo žao. I Arsenal je to zaslužio, i mi i Venger.
Ono što nikada neću moći da prebolim, pa ni da objasnim, je sezona 03/04 kada smo morali da uzmemo minimum duplu krunu, prvenstvo i Ligu šampiona jer je baš tada bio pravi period kada smo imali strahovit tim i ta generacija je apsolutno zaslužila tako nešto a tada su u finalu LŠ igrali Monako i Porto. Bili smo neporaženi u PL i to je samo po sebi ogroman i najveći uspeh Vengerovog Arsenala ali smo morali da u potpunosti iskoristimo takav potencijal i napravimo gigantski rezultat. Da je tako bilo sada se ne bi govorilo o tome da Venger nije uzeo evropsku titulu i rastanak bi bio lakši i lepši.
Svi ćemo se sećati do kraja života neprejebivog fudbala koji je Venger izgradio u prvom delu svoje karijere u Londonu, fudbal za koji i mnogi nepristrasni navijači nekih drugih klubova kažu da je bio najlepši ikada i da nijedan klub, ni pre ni posle, nije igrao tako i to je i bila najveća želja Vengera. Da igra pobednički i lepo.
U nedelju smo na otprilike takav način dobili Barnli pre nego što se Venger obratio navijačima i poručio im da je i on, naravno, Ganer zauvek. Fenomenalna atmosfera na Ešburtonu i prikaz Vengerove velike psihičke čvrstine jer je uspeo da, u jednoj takvoj atmosferi, ne ovlaži oči što nije pošlo za rukom mnogima na stadionu pogotovo kada je visoko podigao ruku i rekao – Bye, bye. Tada je i meni nešto zastalo u grlu.
Takođe su se, saopštenjem koje je pročitao Džon Kros, i novinari zahvalili Vengeru na ponašanju i stilu koji je pokazao tokom ovog dugog perioda i uručili mu bocu vina iz nepobedive 2004. godine.
Zavesa se polako spušta na neverovatan period u istoriji Arsenala i fudbala, pre svega premijerligaškog jer je Venger bio potpuna nepoznanica u vreme kada je došao iz tamo nekog Japana i u vreme kada menadžeri van Engleske uopšte nisu bili toplo dočekivani ni od strane igrača ni od strane medija. Sve je to stoički izdržao i upisao se zlatnim slovima u istoriju engleskog fudbala. Njegovim odlaskom odlazi i jedno romantičnije vreme i više nikada nećemo videti, ni u jednom klubu na svetu, da se neki trener i približno toliko dugo zadrži na jednom mestu. To vreme je definitivno prošlo i samo se plašim da ćemo u sledeće dvadeset i dve godine promeniti najmanje pet menadžera.
Arsenal sada ne okreće samo novu stranicu u svojoj istoriji već zatvara jednu a otvara novu knjigu. Sezona 018/019 će biti nešto sasvim drugačije, u svakom pogledu. Kratkoročno novom menadžeru je olakšan posao jer teško da u svojoj prvoj sezoni može da bude gore nego ove ali dugoročno je njegov posao ogroman i jezivo težak. Treba na svim poljima da parira, odnosno i da prevaziđe velikog Profesora. Neka mu je sa srećom, ko god to bio.
Sreću nije imao Loran Kosijelni koji je konačno pukao i posle dugog mučenja sa povredom samo je pao na Vandi i otišao u bolnicu. Neće ga biti na svetskom prvenstvu i što je još mnogo gore ni u Arsenalu, sve do kraja godine, ako se uopšte više i vrati. Per Mer se takođe oprostio protiv Barnlija i preuzeće našu akademiju što znači da novom menadžeru prioritet broj jedan treba da bude upravo odbrana počevši od golmana pa nadalje jer Čejmbers, Mustafi, Holding i Mavropanos ne mogu da budu glavni nosioci defanzive. Možda ovi mlađi za koju godinu ali sada nikako.
Na kraju veliki pozdrav za Šoukrosa i ekipu sa željom da dugo uživaju u drugoj ligi a Fergusonu želim da poživi još koju godinu da vidi našeg kapitena kako diže pehar Lige šampiona.
Preostale su još dve utakmice u prvenstvu, obe na strani, gde tražimo prvi bod ili prve bodove na gostovanjima u 2018.
OOH TO BE A GOONAH!