Mir. Tišina. Nema fudbala. Depresija. Čudo jedno kako se uvek razbolim kada dodju pauze i kada reprezentacije stupe na scenu. Biće da je to na psihološkoj bazi. A pošto sam bolestan nema ni piva a bez piva i fudbala čovek se automatski razboli. Znači nedostatak ječma i lopte jednako zapušen nos.
Mom opštem zdravstvenom stanju nije puno pomogla ni tekma za vikend. Meni je već posle 15-ak minuta bilo jasno da nešto nije u redu i da nas je Maurisio Džepčić stavio donekle u džep. I nas i Vengera. Raširio je srednji red, opstruisao našu igru a kada stvari ne krenu od samog početka onda je teško uhvatiti ritam. Mada smo imali sreće kod autogola i to u pravi trenutak kada je bilo realno očekivati da će oni da se malo uplaše i padnu. Medjutim u 2. poluvremenu su nastavili sa svojom igrom koja nama nije odgovarala, nikako. Činjenica da je jedan od najboljih na terenu bio krilni bek, Belerin, dovoljno govori. Ne mogu reći da sam mnogo nezadovoljan, mnogi čak kažu da je remi i najpravičniji skor na toj tekmi ali ja ne navijam za Arsenal zbog pravičnosti već zbog pobeda. Kada god ne pobedimo Totenhem, to jednostavno ne može biti dobro.
Stižu i vesti, sa raznih strana sveta, o potencijalnim problemima naših igrača ali dok ja ovo pišem nema još preciznih informacija o težini povreda. Mislim pre svega na Sančeza i Belerina. Venger zna da će Sančez želeti da igra i polumrtav i zato je oštro reagovao upozorivši Čile da bi stavljanje Aleksisa u tim moglo da napravi velike probleme na duže staze. Sama činjenica da bi njih dvojica mogli da ne idu na Traford je već dovoljno užasna a šta tek reći ako i duže izostanu. Ne smem ni da pomislim.
Lukas je otišao u svoju Korunju da tamo, u krugu porodice, zaleči povredu koja je došla zaista u lošem trenutku, na skoro samom početku njegove karijere u najvećem klubu na svetu. Ono što smo videli od njega obećava ali je ipak premalo da bi se izvukao neki ozbiljniji zaključak. Perez je trebalo da se vrati fudbalu negde krajem decembra ali je on poslao poruku da će oporavak biti kraći.
Nedostaje nam Santi ali je i njegov povratak blizu. Da li će Venger da ga baci u grotlo Traforda ili će sačekati? Naravno, samo ukoliko je Santi spreman za takav izazov jer nas čeka teška i velika utakmica protiv najgoreg kluba na planeti. Svih vremena. Ali o tom potom.
Sada ćemo da pratimo zdravlje naših igrača, a otišlo ih je 13 da igraju za svoje reprezentacije. Na svu sreću medju njima nije Mesut koji je od Leva dobio poštedu i to je sjajna vest. Još jedna sjajna vest je to da je Hektor produžio ugovor sa nama iako mu stari važi još 3 godine. Ne moram ni da govorim koliko je važno da ključni igrači ostanu duže vreme u klubu. Samo tako možemo da se nadamo nekim bitnijim trofejima. Dosta velikih igrača je prošlo kroz Arsenal u poslednjih 20 godina i mnogi od njih nisu ništa uzeli od trofeja ili jako malo. Sada moramo da iskoristimo činjenicu da u klubu imamo jednog Aleksisa, jednog Santija, Ozila, Belerina, Džaku, Elnenija i da sa njima uradimo nešto jako važno u sledeće 2 – 3 godine. Vreme pogotovo ističe za Kasorlu koji za mesec dana puni 32 godine. On možda ima još jednu sezonu vrhunskog fudbala u sebi i to je to.
Iako je trenutna situacija depresivna zbog moje prehlade, nedostatka pravog fudbala i potencijalnih povreda, ja sam ipak zadovoljan situacijom u Arsenalu. Rekao sam više puta da na početku sezone nisam imao velika očekivanja i zato je i normalno da sam zadovoljan igrama i rezultatima u sva 3 takmičenja. Kao i činjenicom da su nas velike i brojne povrede ipak zaobišle…za sada. Skoro smo na trećini sezone u Premijer ligi a i dalje smo u borbi za titulu. Siti je krenuo žestoko pa stao. Jirgen je u medjuvremenu od Liverpula napravio gol mašinu a Konte je posle poraza od nas značajno podigao Čelsi. Sve je otvoreno i žestoke borbe su tek pred nama. Prva, i jedna od najvećih, je 19. novembra.
Čekamo…čekamo…čekamo…
Ej, Šoke, može jedno pivce?
Ne može Džoni,vidiš da sliniš.
Uuu mamicu ti…
OOH TO BE A GOONAH!