Metatarzalni lament

Od 31. januara primili smo neverovatnih osamnaest golova u porazima od Votforda, Čelsija, Liverpula i dva puta Bajerna. A između tih bestijalnih poraza uspeli smo da nekako pobedimo jadni Hal i nesrećni Saton. Raspad sistema ili sistemski raspad?

Arsenal me sada podseća na ljude koje smo svi mi nekada upoznali, tipove koji budu prebijeni od jačeg pa onda umesto da se vrate i probaju da jačeg nalupaju oni otrče do slabijih da se iživljavaju i leče komplekse. Sada će verovatno Linkoln da plati kaznu zbog Bajerna. Međutim posle svih ovih blamiranja i osvajanje FA kupa sada deluje kao nemoguć zadatak kao i ta nesrećna borba za to nesrećno četvrto mesto na kraju nesrećnog prvenstva. Sve sada deluje nemoguće i(li) nesrećno.

Igrači su na kolenima, prebijeni, demoralisani, uništeni i očigledno nesposobni i nemotivisani da bilo šta promene. Pitanje je i kome je od tih dvadesetak igrača zaista i stalo do Arsenala. Verovatno samo Dženkinsonu, Kosijelnom i Kiranu. A pre samo koji mesec su mnogi konstatovali, i ja, da je ovo jedan od najboljih timova Arsenala u poslednjih deset godina. I na papiru i jeste ali na travi nije.

Svašta se dešava u Arsenalu i oko Arsenala, protesti protiv Vengera, podrška Vengeru, scene na treninzima, pa ih onda nema, pa ih opet ima ali nisu ozbiljne, da li je Sančez u pravu ako pokušava da prodrma letargične kolege ili nije u pravu jer pokušava sve samo da bi sebe oprao, da li je Kronki pravi krivac ili Venger ili obojica ili neko treći ili četvrti, da li su igrači krivi, da li je Tramp kriv ili možda Džoni Roten…Mnogi napadaju Kronkija sa obrazloženjem da mu nije stalo do sportskih već samo finansijskih uspeha Arsenala. Ako je tako onda ne vidim kako će neki novi menadžer sa automatski mnogo manjim autoritetom da promeni tu stvar. Ukoliko je Kronkijeva politika zaista takva onda će on tu politiku apsolutno da nastavi i sa novim menadžerom odnosno menadžerima jer budite uvereni da će posle prvog Vengerovog naslednika vrlo brzo doći i drugi i treći i četvrti…

Ako vam se učini da iz teksta u tekst pišem i ZA i PROTIV Vengera pa nekad verovatno mešam ta dva stava i u jednom tekstu, niste vi ludi već ja. Prosto mi je takav odnos prema njemu već neko vreme i tu za sada nema pomoći, osim da mi se ukaže profesionalna pomoć na kojoj bih bio zahvalan ako ne moram da se iskeširam. Šrink za dž. Činjenica je da i oni koji su ranije vadili pištolje kada neko popreko pogleda Profesora sada drže te pištolje u futroli ili ih čak okreću u pravcu dojučerašnjih saboraca a neki bogami polako približavaju cev ka ustima. Da li se Arsenal samoubija pred našim očima? Ispada kao jedno decenijski dugo, sporo i mučno samoubistvo koje se prenosi uživo. Kao jedan bolesni rijaliti program koji smo prinuđeni da gledamo iz nedelje u nedelju.

Proklinjem dan kada smo otišli sa Hajberija. Nadao sam se da se prelaz na novi stadion neće žestoko odraziti na klub ali sam sada siguran da je to ipak bila pogrešna odluka. Zbog kinte, zbog dvadeset soma više ljudi na tribinama, propada klub u sportskom smislu. Pitajte Čekićare šta misle o novom stadionu. Zgroženi i zgađeni. Nestala su im tradicionalna mesta gde se išlo na has i na vops, mesta gde su se navijači okupljali pre i posle tekme da pričaju i pevaju. Kod nas se sve manje peva osim što se ponekad čuje – Well now go, walk out the door, just turn around now, you’re not manager any more…

Ono što meni kao navijaču jako teško pada je što smo gotovo ušli u žargon i to i ovde u Beogradu i uopšte u Srbiji. Arsenal se sada gotovo isključivo povezuje sa gubitništvom i povredama. Do pre desetak godina svi neutralni posmatrači fudbala su bili zadivljeni igrama Arsenala a sada smo bolnica i luzeri. A interesantno je to što je i za jednu i za drugu sliku Arsenala zaslužan jedan čovek, Venger. Od svitanja do sumraka.

Sudbina Vengera je i dalje pod velikim znakom pitanja. Prema njegovim reakcijama ne može se ništa jasno zaključiti. Da li je rešio da ode ili da ostane ili još ništa nije rešio. Jedan engleski Ganer čiji je prijatelj navodno blizak situaciji u Arsenalu kaže da Kronkijev sin, Džoš, koji je, opet navodno, daleko privrženiji Arsenalu nego njegov otac, želi da na leto postavi za novog menadžera Anrija koji će u to vreme i da dobije licencu. Ili će Dragan Stojković Piksi kome u Kini na leto ističe ugovor da dobije šansu jer je dugogodišnji Vengerov prijatelj ili će to biti Alegri koji je relativno mlad trener ali koji je demantovao odlazak u Arsenal, što naravno ne mora ništa da znači. Ili će Venger potpisati dvogodišnji ugovor koji je, navodno, na stolu. Ne treba ni zaboraviti da se Venger pre petnaestak godina zarekao da neće otići iz Arsenala dok ne osvoji Ligu šampiona. U svakom slučaju ova ogromna neizvesnost samo može dodatno da iziritira, već dobrano naprslu armiju Ganera širom sveta. Oglasio se i Čips jednim mlitavim saopštenjem dok Sten i Ivan ne puštaju ni glasa. Arsbloger je podsetio na Gazidisove reči od pre četiri godine kada je izjavio da je Arsenal na dobrom putu da se takmiči na istom nivou sa klubovima kao što je Bajern Minhen. Odluka o tome ko će voditi klub bi morala da se što pre donese ili nekome, iz nekog razloga, odgovara ovakva mučna i nezdrava atmosfera.

Sledi četvrtfinale FA kupa. Subota, Ešburton, 18.30. Igrači prvoplasiranog kluba u petoj ligi bi mogli da pomisle – ako ih je Votford tukao na Ešburtonu, probaćemo i mi. U isto vreme dok je nas Bajern punio, Impsi su punili Brejntri na Kresingu i eto posle samo nekoliko dana ta dva gotovo različita fudbalska sveta će se spojiti u jednoj večeri. Sa Linkoln Sitijem smo se poslednji put sastali pre nešto više od sto godina…i izgubili.

OOH TO BE A GOONAH!

 

2 thoughts on “Metatarzalni lament

  1. Bravo.

    Teško je držati Vengeru stranu u ovim trenucima, i pored tolike povezanosti sa njim i njegovim uspesima. Ostavlja nas bez argumenata. Plašim da će biti još gore, ali nešto mora da se promeni.

  2. Ma dosta je. Nema vise energije i magije u ocima Vengera. Sada je samo starac mrkog pogleda, ljut na svet oko sebe, koji stalno prica o nepravdi kao Kalimero. Ja da sam igrac Arsenala i da pogledam ka klupi u toku meca, vapeci za podrskom i mozda nekom instrukcijom, video bih samo namrgodjenog dedicu koji se svadja sa 5. sudijom ili popravlja rajsfeslus na jakni. Tuga. Novi menadzer mozda nece napraviti odmah skok, ali ce uneti zivost medju igrace, a mozda ce i pre dolaska zatraziti odredjenu samostalnost u donosenju odluka. Mozda i vlasnici Arsenala shvate da cak i ako im je lova na prvom mestu, ovakav Arsenal nije u stanju ni lovu vise da pravi. Promene su neminovne, a mi ih samo odlazemo.

Zatvoreno za komentare.