Tri gostovanja u nizu, tri lica Arsenala. Poraz na Vikaridžu, skromna pobeda na Marakani i silovanje na Gudisonu. Stara topovska šizofrenija.
Iako smo protiv Votforda igrali u prilično jakom timu i čak poveli golom Pera, poslednjih dvadesetak minuta je bilo pucanje po šavovima uz nepostojeći penal i katastrofalnu reakciju naše odbrane kada nam je na samom kraju presudio Kleverli dok je birao gde će da šutne. Mogao je i u prečku ali, eto, nije. Divim se ili bolje rečeno čudim se nekim blogerima koji mogu da pišu odmah ili sutradan posle poraza jer ja ne bih bio u stanju ili kada bih i pisao čitav tekst bi bio prepun nepristojnih reči i bio bi gotovo nemoguć za čitanje u civilizovanom svetu.
Na Marakani je atmosfera bila mnogo bolja od kvaliteta tekme i u to su se pre svih mogli uveriti Nelson, Vilok i Najls koji nešto slično nisu doživeli a i Šif i MekGvejn su se malo pojavili na terenu. Debuši je odigrao svih devedeset minuta u nekoj zvaničnoj tekmi Arsenala i to posle skoro dve godine. Arsenal je igrao u LK postavi i došao je da ne izgubi ali je pred sam kraj Zvezdina odbrana dozvolila Vilširu, Volkotu i Žiruu da se poigravaju u kaznenom i makazice su donele tri boda posle kojih je prvo mesto u grupi praktično obezbeđeno. Očekivan prolaz u nokaut fazu koja će doneti i jače protivnike plus one ekipe koje budu ispale iz LŠ. O tom potom.
A onda se ko zna odakle pojavio dobri, stari Arsenal i proždrao sve karamele sa tanjira. Do poslednje. I umesto da bude 1 – 15 bilo je “samo” 2 – 5 iako su oni poveli golom nekog fudbalera. Ipak, videlo se od skoro samog početka da smo bolji i da su neki igrači dosta vremena provodili na internetu čitajući sve i svašta o njima a i mnogima od njih su još odzvanjale u glavama reči laprdavog Dinija. Prvi put od početka sezone imali smo na terenu Lakazeta, Ozila i Sančeza i videli smo po gol od svakog plus po asistenciju Mesuta i Aleksisa ali je i Monreal odigrao sjajan meč i dao čak i gol taman kad treba. Naćo je verovatno naš jedini igrač koji igra bez oscilacija od početka sezone. Zato njegovu i Čehovu brljotinu opraštam u potpunosti. Trebalo je svima, i igračima i navijačima i Vengeru, jedna ovakva utakmica, bez kočnica da se malo opustimo i da bol u vratu umine plus je Kuman u prošlosti znao da pošalje po koju otrovnu strelu u pravcu Vengera i Arsenala pa je sad dobio pet strelica u guzu…i otkaz.
Svima je jasno kakav je igrač Ozil ali će morati češće da odigra ovako kao protiv Evertona da bi se poverenje vratilo. Ako ostane do kraja sezone na Ešburtonu neophodna su nam ovakva njegova izdanja kao i njegovog kolege po nezadovoljstvu Aleksisa koji je takođe odigrao strašan meč. Bez njih dvojice raspoloženih na većini mečeva, mrka kapa, sa njima u formi i uz trud možemo daleko. Ipak, meč protiv Evertona ne može biti i pravi reper za naš tim. Everton je slab ove sezone, neuigran, nov tim a i u poslednjih dvadesetak minutra smo imali i igrača više. Neću nikako da kvarim slavlje koje se odigralo, pa još i na Vengerov rođendan, ali pravi ispiti nas tek čekaju, odmah iza ugla.
Posle tri gostovanja red je došao i na tri tekme u nizu na Ešburtonu. Preko trideset igrača je Venger izbacio na teren u samo trinaest mečeva od početka sezone pa ćemo i u ove sledeće tri sigurno videti nova tumbanja – Norič, Svonsi, Zvezda.
Prva od ove tri utakmice je možda i najbitnija. Kanarinci su nas poslednji put dobili u Londonu 1992. kada je još Boldi igrao za nas. Norič vodi neiskusni i mladi trener, Farke ali u Čempionšipu za sada dosta dobro stoje i nemaju poraz u poslednjih devet mečeva. U formi su, malo daju ali i malo primaju golova. Ali jednog gola na Ešburtonu pre skoro tačno četiri godine se sigurno sećaju.
Potpuno sam svestan da nismo imali ni sreće ni snage u LK već dugo vremena ali to je jedini engleski trofej koji Vengeru uporno izmiče i nadam se da je došlo vreme iako je još rano za bilo kakve prognoze i ložnjavu ali, eto, dovoljna je jedna odlična predstava pa da apetiti porastu kao što je dovoljan i neki gadan poraz pa da se vratimo u stanje očaja. Nismo zaboravili da smo Roverse u prošlom kolu LK jedva pobedili na Ešburtonu i da je pred nama definitivno teži protivnik i potencijalno još opasnija utakmica ali utakmica koja nas može odvesti u četvrtfinale. Treba očekivati sličnu postavu kao na Marakani a pitanje je i sa kakvim će timom i Norič da izađe jer su i oni igrali u nedelju.
Kao što rekoh videćemo dosta tumbanja u ova tri meča jer posle Noriča nam dolaze Labudovi sa kojima imamo skor 3 – 3 u pobedama i porazima u poslednjih šest tekmi dok posle Zvezde idemo kod ekipe koja je dala skoro duplo više golova od nas i primila tri puta manje.
Sjajna atmosfera na Marakani, koncert The Last Resort u subotu, pobeda na Gudisonu, Žiru je maznuo Puškaša a da prošli vikend bude još bolji pobrinula se ekipa Hadersfilda.
Uživajte.
OOH TO BE A GOONAH!