Završavamo 2016. na četvrtom mestu sa gol razlikom + 20 i sa 9 bodova manje od prvoplasiranog Čelsija.
Poslednji meč u godini, protiv Albiona, pokazao je da imamo najrazličitija oružja na raspolaganju ali smo uglavnom bez municije a i Foster je branio k’o lud. Na tri poslednja meča smo dali samo tri gola i jasno je da u ofanzivi malo škripi jer smo na tri meča pre toga dali dvanaest golova. Da je situacija normalna, Albion bi završio tekmu sa mnogo više komada u mreži. Uostalom, dok smo se mi mučili da im damo i taj jedan, Čelsi, Siti i Junajted su roknuli po tri, a Liverpul i Sparsi po četiri gola. A imali smo čak 728 uspešnih pasova u odnosu na Albionovih 167!
U svakom slučaju, morali smo da osvojimo tri boda posle poraza na Gudisonu i Etihadu i za sada je to najvažnije. Mesutov centaršut na Žirua a kada Žiru odluči da je protivnički šesnaesterac njegov, onda je zaista i njegov. Samo metkom mogu da ga sruše. Spas u poslednji čas. Golčina. U utakmicama kada igramo protiv klubova koji dođu na Ešburton sa zadatkom da ga ne prime, Olivije Žiru je igrač od ogromnog značaja i to je pokazao mnogo puta. Nije se uopšte naigrao ove sezone ali je skoro uvek spreman za akciju. Kako je i sam najavio očekuje ga produžetak ugovora sa nama i to je izuzetno dobra vest jer sam u jednom trenutku pomislio da možda čak razmišlja i o odlasku.
Moderni fudbal polako odustaje od formacije 4 – 4 – 2 (iako je Ranijeri osvojio PL na taj način a i Čolo još uvek voli tu formaciju) pa i Venger još odavno i uglavnom voli da igra samo sa jednim, najčešće visokim, napadačem ali polako ulazimo u situaciju kada ćemo imati čak četiri zdrava i spremna igrača koji jesu napadači ili koji mogu da igraju u napadu. To će biti slatke muke ali ipak muke. Sa jedne strane imaćemo luksuz da biramo napadače u zavisnosti od toga kako igra protivnik, a to se dugo nije desilo, ali sa druge mnogi će morati i često da greju klupu. Lukas jeste dao pet golova za kratko vreme na terenu ali protiv Albiona nije mnogo uticao na igru kada je ušao. Neki napadači bolje funkcionišu kada igraju od početka utakmice.
Novu godinu otvaramo sa dva meča maltene jedan za drugim. Prvo nam dolazi Palas sa starim znancem Alardajsom koji je skoro u svojoj autobiografiji napisao – “Uživam da tučem Arsenal više nego bilo koga“. Baš lepo. Ne znam samo kako to misli da uradi s obzirom da nas Palas, u Vengerovoj eri, nije pobedio ni jedan jedini put a ni Alardajs kao menadžer nas nikada nije dobio na našem stadionu. Ali Sem svašta priča i svašta radi pa neka samo nastavi da laprda. Srešćemo se sa još jednim starim znancem. Flamini se nije naigrao kod Pardjua ali ga je Sem stavio u prvi tim protiv Votforda pa je realno da zaigra i protiv nas, pogotovo što nas odlično poznaje. To će inače biti naša dvestota PL utakmica na Ešburtonu. Petr Čeh smatra da moramo da osvojimo 87 ili 88 bodova do kraja sezone što znači da u preostalih dvadeset mečeva moramo da osvojimo 50 bodova. Jako teško ali da krenemo mi sa šest bodova protiv Palasa i Bornmuta pa ćemo da vidimo kako dalje.
Sa Bornmutom smo igrali samo četiri puta uopšte uz četiri pobede i gol razliku 10 – 1 a taj jedan gol su nam dali pre nešto više od mesec dana i to sa bele tačke. Jasno je kao dan da obe tekme moramo da dobijemo jer smo bili ozbiljno uzdrmani sa dva vezana poraza i to kada je izgledalo da možemo da se umešamo u trku za titulom. Sada je to druga priča. Devet bodova razlike na sredini prvenstva je mnogo. Realno. Čelsi doduše ima nešto teži raspored u januaru jer idu na Lejn i Enfild a onda dočekuju nas početkom februara. Inače, ako Čelsi pobedi Stouk i Sparse na Lejnu srušiće naš rekord iz sezone 2001/2002 kada smo vezali trinaest pobeda u PL. Naravno nije samo Čelsi tim koji treba da osmatramo nego i Liverpul i Siti. Na žalost u situaciji smo da mnogo toga ne zavisi samo od nas ali sami smo i krivi za to. Dovoljno je samo nekoliko trenutaka nepažnje, dekoncentracije i da cela sezona ode u majčinu. Ja sam skoro napisao da ne očekujem baš svih šest pobeda u PL do kraja januara ali Parlor smatra da ih moramo sve dobiti ako hoćemo da stignemo Čelsi. Nemam ništa protiv. Jedna je dobijena, ostalo je još pet. Čak je i Pjulis posle tekme rekao da Arsenal ima bolji tim od Čelsija.
I zaista imamo odličan tim, uvek jaku i dugu klupu a nije bilo ni previše povreda kao što je ranije bio slučaj tako da nema opravdanja za eventualno lošu sezonu. Ja ne mogu da krijem da mi je san da konačno osvojimo Premijer ligu tako da bi sve osim toga za mene bio neuspeh. Ne zanima me ni drugo, ni treće a ni četvrto mesto. Znamo odlično kako izgleda kada se sezona završi na nekom od tih mesta ali smo skoro zaboravili kako izgleda kada završiš sezonu kao šampion.
Za deset do petnaest dana bi čak mogli da imamo na raspolaganju skoro sve bitne igrače osim Kasorle. Takvu situaciju ne pamtim. Problem je jedino što Elneni, odmah posle meča sa Orlovima, ide u Afriku na kup i neće ga biti u timu možda i do kraja januara u zavisnosti od toga kako Egipat bude igrao. To jeste problem pogotovo što postoje realne šanse da pored pet ligaških tekmi u januaru odigramo i dve u FA kupu. Muhamed je san svakog menadžera – disciplinovan, skroman, odličan i u ofanzivi i u defanzivi, pretrči jezivo puno i šalje dobre lopte na sve strane. Kako god, januar je verovatno ključni mesec za ovu sezonu – skoro čitav tim zdrav i relativno lak raspored. Juriš!
Ja inače ne računam novu godinu kao normalni ljudi, od 1. januara do 31. decembra, već od početka do kraja sezone tako da je bilo zbunjujućih momenata kada nekom ortaku u julu kažem – vidimo se sledeće godine. Zato koristim priliku da svim Ganerkama i Ganerima poželim srećnu prvu polovinu nove godine.
OOH TO BE A GOONAH!