Aleksa Okslejd-Čembrlena saigrači uglavnom predstavljaju kao jednog od opuštenijih likova u svlačionici. On za sebe kaže da ispod te opuštenosti gori od želje za uspehom i napredovanjem.
„Fudbal je, za mene, način života. Ako mi na tom polju ide dobro, srećan sam i uspešan i u drugim sferama života. Ako ne ide dobro, van terena sam mrzovoljan i ne mogu da se bavim drugim stvarima. Posle svake utakmice, nezavisno od rezultata, prvo što uradim kada dođem kući je da sednem ispred televizora i ponovo pogledam svih 90 minuta. Nikada ne večeram ili odem na druženje pre nego što to obavim. Bilo da je to najbolja, ili najgora utakmica u mom životu, uvek je pogledam da vidim šta sam radio dobro, a šta je moglo da bude bolje. Fudbal za mene nije samo posao, to je način života. 24 sata dnevno, na i van terena. Morate misliti o tome što radite, i tako ćete napredovati.“
S 23 godine, Oks shvata da je vreme da od talenta preraste u kvalitetnog igrača, i priznaje da je neke lekcije naučio težim putem od svog dolaska u Arsenal.
„Ja generalno brinem o tome šta ljudi misle i govore o meni. Kako sam sazrevao, shvatio sam da ne možeš udovoljiti svima. Međutim, što sam stariji, stavljam veći pritisak na sebe, i očekivanja mi rastu. Biću iskren, tek sam skoro, pre šest meseci, godinu, naučio sam kako da se nosim s svojim, i tuđim očekivanjima od mene.“