Džo Vilok se neće rado sećati svog debija u PL a ni mnogi statističari naklonjeni Arsenalu jer nam je to bio čak peti poraz u nizu na gostovanjima u ovoj godini kada je PL u pitanju što se nije desilo decenijama.
Na Sent Džejmsu smo poslednji put izgubili još 2005. a sada smo čak i vodili, doduše kao i protiv Bornmuta i Svonsija, i to jakim golom Lakazeta na asistenciju Emerika ali ne vredi pa ne vredi. Niko, a što je najgore ni sam menadžer, nije u stanju da razjasni takvu situaciju, da lokalizuje i reši problem…ili je u pitanju čista fudbalska apstrakcija svojstvena samo Arsenalu na koju niko nije u stanju da da bilo kakav komentar pošto je do te mere apstraktno da zaista niko i ne može da razume. Kao da odete u galeriju na izložbu neke nadobudne budale i gledate u jedno od njegovih dela. Platno i na njemu mrlje i mrlje i mrlje a ispod piše naziv slike – “Tobdžijska gostovanja“ a vas sramota da devojci pored bilo šta kažete jer niti vidite bilo kakav top niti bilo šta drugo što bi pomoglo da shvatite šta je umetnik zaista hteo da kaže.
Za razliku od Viloka, Nelson će imati prijatno sećanje na svoj debi u PL protiv Sautemptona jer smo, naravno na Ešburtonu, pobedili Sparkijevu ekipu koja će verovatno da se preseli u drugu ligu. Nije ni tu bilo lako, naprotiv, ali nam je pobedu ipak doneo Velbek pred kraj utakmice.
U Ligi Evrope smo izvukli Jorgandžije. Želeo sam ih u polufinalu jer i dalje mislim da ih pre možemo dobiti u sto osamdeset minuta nego u devedeset. Da smo ih dobili u finalu to bi bila jedna iscrpljujuća utakmica, preteška za gledanje, taktički ispunjena negativnom defanzivom koju Atletiko toliko voli. Faulovi, kartoni, destrukcija, mučenje i Dijego Kosta. Ovako, sve je moguće a možda, barem u prvom meču, nećemo gledati Kostu. Želeo sam i da drugu tekmu igramo u Londonu ali ne mogu se izgleda baš sve želje ispuniti.
Atletiko je već obezbedio igranje u LŠ sledeće sezone i već ima dve titule u LE dok se mi borimo i za svoj prvi trofej u tom takmičenju i za LŠ. Barem su motivi na našoj strani. Prvu utakmicu igramo na Ešburtonu 26. aprila i to će nam biti prvo evropsko polufinale još od 2009.
Do tog velikog dvoboja došli smo preko CSKA zahvaljujući pre svega odličnom rezultatu u prvom meču ali smo se pobrinuli da ne bude sve glatko i dosadno već dramatično, apstraktno i loše po zdravlje jer su Rusi vodili 2 – 0 u pedesetom minutu i na oči nam je skoro pao mrak dok se u daljini čuo nečiji avetinjski glas – Roooooma, Roooooma….
Nikada nisam bio veliki ljubitelj Danija Velbeka, što zbog toga odakle je došao i što je Mankunijan od malena, što i zbog neubedljivih igara, čestih povreda, slabog finiša, nespretnog driblinga ali gol koji je dao u Moskvi, u saradnji sa Mohamedom, je vrhunski a to mu je bio i peti gol u poslednjih metar dana. Ono što nikada nisam dovodio u pitanje je njegova snaga i radna etika. Baja se uvek trudi maksimalno i nadam se da mu je sada krenulo jer će nam itekako trebati u dvomeču sa Atletikom. Njegova snaga i rad.
Elneni je u Moskvi krunisao sjajnu igru (95% uspešnih pasova) sa još jednom asistencijom na samom kraju meča i priča je bila završena. Bespotrebno mučna i apstraktna ali uspešno završena iako nam je tada bio prekinut niz od šest uzastopnih pobeda.
Elneni je protiv Svetaca dobio rdeču kartu ali se odmah videlo da je Mariner preterao pa na svu sreću nije dobio nijednu utakmicu zabrane igranja a na tom meču smo ponovo videli na šta je sve sposoban Škodran Mustafi. S obzirom da je došao iz Bundes lige i da je malo igrao i u nemačkoj reprezentaciji očekivao sam prilično od njega ali koliko je sposoban da odigra sjajno toliko je sposoban i da se pokaki po terenu a da ne očisti govanca za sobom. Ipak, kao što i Arsebloger reče, nije problem samo u Škodranu već u čitavoj defanzivnoj politici kluba koja zapravo jedva i da postoji jer čika Venger prosto ne voli da se smara odbranom a Boldi duva u prste.
Pravila koja dodeljuju mesta u Evropi se menjaju iz godine u godinu i znaju da budu prilično zaguljena pa negde stoji da samo to šesto mesto koje držimo obezbeđuje kvalifikacije za LE dok neko kaže da čak i sedmo mesto vodi u isti rang ukoliko Sveci ne osvoje FA kup. Danas je i Arsebloger o tome pisao i ispada da i ako završimo na sedmom mestu idemo u drugi krug kvalifikacija za LE koji počinje već 26. jula a svi znamo da se igra i svetsko prvenstvo.
Bez obzira na celo zamešateljstvo oko LE ovo će nam biti apsolutno najgori plasman u PL od kada je Venger u klubu ali bi se još mnogo teže podnela činjenica da je Totenhem daleko ispred nas ukoliko bi čak i jedan Barnli završio bolje na tabeli. To se na engleskom kaže Overkill.
Naš protivnik u polufinalu LE, iako je već odavno obezbedio LŠ, nastavlja da dobija i da igra solidno dok mi bacamo naokolo bodove kao da ih imamo previše. Barnli je u poslednjih šest mečeva u najboljoj formi u čitavoj PL i naravno da nam je LE prioritet ali zar treba i Klaretsima da gledamo u leđa.
Neka se pred svako kolo na zidu u svlačionici okači gigantska tabela PL da svi lepo mogu da vide kakva je situacija, šta smo sebi dozvolili i koliko nam bodova beže pojedini klubovi. U PL smo priuštili sebi totalni raspad nedostojan ovakvog kluba i biće potrebno mnogo toga da bi se svi krivci oprali. Da li tim koji tako loše stoji u svom prvenstvu može i da osvoji Ligu Evrope?
Prvo nam u nedelju dolaze Čekićari koji još nisu obezbedili opstanak a onda u London stižu Kolčonerosi.
U međuvremenu se nadajte da će Mihtarijan biti spreman za Atletiko.
OOH TO BE A GOONAH!