Sve je bilo pomalo dosadno tog prvog dana u godini – kišurina, Kristal Palas, Ešburton koji se puni kao da će tekma da traje četiri sata, mamurluk – a onda je Perez presekao jednu loptu, dodao Belerinu, ovaj do Žirua koji šmekerski nastavlja kontru do Džake, Granit do Ivobija, Ivobi do Sančeza i onda Sančez šalje centaršut a Žiru daje gol. Kakav gol? Pa onakav kakav je maštao da postigne kada je imao osam godina i kada je pičio po školskom dvorištu, pretvarajući se da igra za veliki klub pred šezdeset hiljada ljudi a onda bi digao ruke imitirajući zadivljeni huk tih šezdeset hiljada ljudi. Eto, takav gol. Gol koji se daje jednom u životu. Gol koji će i Marsovci da posmatraju 2117. Bravo, majstore.
Pogledao sam gol dvesta puta, i čitavu akciju koja je bila sjajna, i čini mi se da kada zaustavite snimak u trenutku kada Sančez centrira, kao da pravovremeno šalje loptu ka Olivijeu, barem ka njegovim nogama, ali se Žiru toliko zalauf’o, još od naše polovine, da nije najbolje gledao kako da se namesti. Na kraju se sve završilo kao iz sna plus je lopta zakačila prečku a svi volimo takve nesavršenosti u fudbalu. Još kada sam bio klinac i igrao fucu sa ortacima uvek su se više cenili golovi koji padnu posle odbitka od prečke ili stative. Kažu da je nešto pre Žirua i neki Arijan postigao sličan gol. Pali, b’ate.
Plašim se samo da taj Žiruov gol ne bude i naš vrhunac u sezoni 016/017. Nedugo posle meča sa Orlovima otišli smo u Bornmut i odigrali jednu psihodeličnu papazjaniju na Din Kortu. Drogirana tekma od početka do kraja. Izgubio sam odavno snagu u pokušajima da shvatim šta se zapravo krije iza našeg ludila i koje su to čiste ili nečiste sile uzele stvari u svoje ruke. Čak je i Belerin odigrao slabo a Aleksis se sve više buni i širi ruke kako nema sa kim da igra, kao da pravi uvod u odlazak iz kluba. Žiruov prvi i naš treći gol na tekmi me je raspalio žestoko, odao sam se slavlju i zalepio za plafon a onda dok sam se odlepljivao i polako spuštao na zemlju shvatio sam da su to zapravo izgubljeni bodovi. Mi se jesmo čudesno vratili u tekmu ali do tog vraćanja nije smelo uopšte ni da dodje. Prekidi svesti u našem timu kada je defanziva u pitanju su prečesti.
Od ekipe koja je bila kakav takav kandidat za titulu u PL došli smo do ekipe koja je kakav takav kandidat za četvrto mesto. Prošli put sam napisao da pored Čelsija moramo da osmatramo šta rade Siti i Liverpul a nisam pomenuo Sparse i Junajted. Kad god razmišljam o fudbalu ta dva kluba mi se nekako izmigolje iz misli. Međutim, u poslednje vreme i ta dva kluba su u odličnoj formi i tu nam leži novi problem. Petlovi su dobili i Čelsi, prekinuli im niz i sprečili ih da nam sruše rekord ali su nas sada i oni preskočili na tabeli.
Gledajući formu u PL u poslednjih deset utakmica, mi smo na sedmom mestu. Nema tu više nikakvih opravdanja, ni povrede, ni zgusnut raspored, ništa. Čuvena konzistentnost koju uporno već godinama pominje Venger kao ključ uspeha, nama stalno izostaje. Oscilacije u igri se dešavaju i tokom meseca i tokom nedelje pa čak i tokom utakmice. Žestoko se igraju sa strpljenjem i živcima navijača a deo tih navijača je pevao This is embarrassing u drugom poluvremenu na Din Kortu. Na sve to povredili su se Koklin i Lukas. Već sada mi se diže kosa na glavi kada samo pomislim na Alijanc arenu.
Gužva u gornjem delu tabele u PL je ogromna. Prženje na sve strane. Prvih šest klubova se skupilo u razmaku od 39 do 49 bodova. Svaki bod će biti bitan, svaka tekma bitna. Već sada ulazimo u završnicu sezone i to na čak tri fronta. Sledeće tri tekme u PL bi morali da dobijemo kako znamo i umemo a onda idemo na Bridž. Posle te utakmice, 4. februara, mnogo toga bi trebalo da bude jasnije.
Ja sam stara škola i za mene je FA kup svetinja i svaki meč u tom takmičenju dočekujem kao praznik a ove godine još i pada na Božić. Posle poraza od Evertona i Sitija i remija sa Bornmutom raspoloženje mi je opalo i videćemo koliko će FA kup uspeti da mi ga podigne. Velbek bi trebalo da počne sa klupe, Kos i Aleksis će dobiti odmor, Mesut je tek ozdravio pa ni njega neće biti plus nekolicina povredjenih i Elneni koji je otišao u Afriku. Taman kada sam pomislio da ćemo biti skoro kompletni. Doduše većina igrača koji su trenutno van stroja će se brzo vratiti ali Santija nećemo skoro videti. Sa Prestonom smo poslednji put igrali još 1999. i to kada smo ih izbacili iz oba kupa. Preston je skoro tačno na sredini tabele u Čempionšipu a i na istom mestu je i kada je forma u poslednjih deset utakmica u pitanju. Up for the Cup!
Srećan Božić!
OOH TO BE A GOONAH!