Skoro tri meseca je prošlo od početka sezone i nalazimo se na petom mestu u PL, osigurali smo nokaut fazu u LE i ušli u četvrtfinale LK.
Imajući u vidu kvalitet našeg fudbala u tom periodu možemo da budemo i zadovoljni trenutnim stanjem. Prilično bezlična igra u većem delu obećavala je i goru situaciju pogotovo imajući u vidu koliko smo bili slabi na gostovanjima u PL. Nekako smo uspevali da se izvadimo i da uz igru, bez vatre i žara, i kako neki kažu i bez mošnica, i dalje držimo priključak sa vodećim timovima u PL dok smo, treba i to reći, u LK i LE imali sreće i prilikom žreba.
U Liga kupu nam je doduše pomogao dobri, stari Enketija. Ko? Edi Enketija koga su šutnuli sa Bridža jer su smatrali da je previše nizak za fucu. Pa je baš glavom zabio Kanarincima i odveo nas u četvrtfinale a pre toga tek što je ušao u igru odveo nas je u produžetke i postao prvi igrač koji je dao gol a da je rođen nakon što je čika Venger stigao u Arsenal. Šta god da mu se desi u nastavku života tu utakmicu neće nikada zaboraviti. Mi ćemo zaboraviti veći deo te utakmice (osim strašnog nerviranja zbog činjenice da nam je falilo samo nekoliko minuta da nas drugoligaš izbaci i to na našem terenu) jer je bila ispod svake kritike ali eto, omladinac se pobrinuo da je ipak ne zaboravimo celu. U četvrfinalu dočekujemo Vest Hem koji je okrenuo petlove u osmini finala pa će sada želeti da šutnu još jednog gradskog rivala. Vrlo je interesantno da nema duela favorita u tom delu takmičenja što najavljuje potencijalno eksplozivna polufinala. Sa Čekićarima se sastajemo i u PL samo malo pre četvrtfinala, i to kod njih, pa imajući u vidu ono pravilo da se teško dobija isti protivnik za kratko vreme biće interesantno videti kako će kockice da padnu.
Posle 7+ na Gudisonu moralo je da dođe iz 2 u 1 na Ešburtonu protiv Svonsija. Neki timovi se zagrevaju pre utakmice dok mi to radimo tokom prvog poluvremena. Kolašinac je igrač koji bi trebalo svojom pojavom i načinom igre da prodrma i svoje kolege da se angažuju i fizički i mentalno i da budu u tekmi stalno. Ne kada oni misle da bi trebalo, nego stalno. Remzi koji je dao drugi gol je sličnog mentalnog sklopa kao Sead i igrač je starog kova. Jedan od onih koje je teško poziciono odrediti ali ga ima od našeg kaznenog do protivničkog peterca, ume da pokvari tuđe i da započne naše napade, da asistira i da daje golove a protiv Svonsija je dao i svoj pedeseti u dresu Arsenala. Za igrača takvog profila to je velika stvar.
Pre neki dan Arsbloger se zapitao da li je vreme da o Remziju već govorimo kao o legendi Arsenala. Ja se već neko vreme to pitam i mislim da dolazi to vreme, polako ali sigurno. Kada pomislimo na neke stare i ne tako stare legende Arsenala, Rambo se možda i ne uklapa u tu družinu ali legende kluba nisu samo vrhunski fudbaleri niti su to oni koji najviše pehara uzmu već i oni koji daju svoje najbolje godine jednom timu i koji kao i Aron znaju da daju golove onda kada je najpotrebnije, uvek se vraćao i posle najtežih povreda i igra svoju desetu sezonu u Arsenalu.
Pobeda protiv Svonsija je inače bila trinaesta pobeda u nizu na Ešburtonu u svim takmičenjima što je rekord od kada igramo na tom stadionu a Rambo je postao jedanaesti igrač koji je pod Vengerom dao pedeset golova.
Nokaut faza u LE je overena remijem protiv Zvezde u još jednoj beskrvnoj utakmici koja je doduše bila nešto bolja od one na Marakani. Prvi put još od oktobra prošle godine da se mreže nisu zatresle na Ešburtonu. Interesantno je da je u prve dve utakmice u LE postignuto čak deset golova dok je u dve, skoro prijateljske, protiv Zvezde dat samo jedan. Mejsi je posle debija protiv Noriča overio i Evropu i osim jedne greške delovao sasvim solidno ali još je rano da bi prognozirali kakva mu je budućnost u Arsenalu ali ako ga Venger ceni kao što kaže onda bi već sledeće sezone Mejsi trebalo da bude prekomandovan na mesto broj dva jer ima dvadeset i tri godine. A takođe je na Vengeru da proceni posle Noriča i dve tekme protiv Zvezde koliko su neki mladi ali i neki stariji igrači zaslužili mesto u prvom timu.
Pre poslednje pauze zbog baraža reprezentacija idemo na Etihad. Ako je postojala utakmica u ovoj sezoni kada moramo da budemo mentalno i fizički u meču svakog sekunda, onda je to ova utakmica. Siti je u poslednjih osam mečeva u PL dao trideset i dva gola, dakle po četiri komada u proseku a primili samo pet. Čak osam igrača koji i dalje igraju za Arsenal je istrčalo na Etihad krajem 2013. kada smo popili šesticu. Ali bi bolje bilo umesto da se prisećaju toga da im Venger pusti snimak sa jednog od poslednjih mečeva na Mejnu kada je pri rezultatu 0 – 5 za nas pred sam kraj meča naš bivši igrač Anjelka tek ublažio težak poraz. Ipak, niti je to više isti Arsenal niti je to više isti Siti. Prošlo je četrnaest godina a kao da je četrdeset.
Strah u meni postoji, to ne mogu ni da sakrijem jer mi drhte ruke dok ovo pišem ali se postavlja pitanje da li će Vengerova taktika, koja će najverovatnije biti zatvorenija, i ostati takva posle desetak minuta igre ili će se sve raspasti u tom periodu dok se mi zagrevamo, zevamo i “čitamo“ protivnika. Za sada Venger balansira sa tridesetak igrača, od Debušija do Enketije, i to, barem rezultatski, funkcioniše ali još je dug put pred nama a FA kup nije ni počeo. Siti je odigrao šesnaest mečeva u ovoj sezoni, u svim takmičenjima, i nije izgubio nijednu jedinu…ali, niko nije nepobediv osim ONOG Arsenala.
Po mnogo osnova predstojeća utakmica u Mančesteru je važna za nas. Rekao bih ponos, pre svega. Svaka šuša u Engleskoj u poslednje vreme daje sebi za pravo da komentariše intimne i ostale delove Arsenala. Dobrim delom smo i sami krivi zbog toga ali pred ovakve tekme se sve baca u vodu i za nas postoji samo tih devedesetak minuta koji nas mogu još dublje gurnuti u blato ili pak malo tog blata sprati sa nas. Ugledu kluba nije doprinela ni sramota na redovnom godišnjem sastanku na kome se videla arogancija čelnika Arsenala, pre svih gospodina Kezvika tako da je predstojeći derbi bitan na emotivnom, profesionalnom ali i moralnom planu.
Neko će utakmicu u nedelju da gleda kroz trepavice, neko će je gledati sa jednim okom zatvorenim a neko širom otvorenih očiju, neko će već oko trojke da bude polucirke a neko super trezan ali ako zaista i bude vađenja zuba barem neka to bude pod anestezijom.
OOH TO BE A GOONAH!