Svašta se naguralo u ovaj januar koji još nije ni gotov.
Odakle da krenem?
Možda od poraza na Dip Dejlu protiv nikakvog Bornmuta koji se bori za opstanak i koji je malo posle pobede nad nama ispao iz FA kupa od Vigana. Kraj utakmice je delovao kao jedna od najnižih tačaka koje je Arsenal dotakao u poslednjih nekoliko godina. Vodili smo na tom meču pa ipak uspeli da primimo dva brza gola i odemo iz Bornmuta isto onako kako smo otišli iz Notingema. Popišani.
Šta bi mi bez Kristal Palasa? Kad god nam treba pobeda, da se moral ekipe podigne, da se Tobdžije malo smire, oni se pojave i mi ih napunimo. Jedine dve pobede u poslednjih mesec dana su nam upravo protiv Palasa. Ne bi bilo loše da u prvenstvu igramo samo protiv njih, trideset i osam tekmi, devetnaest na Selhurstu i drugih devetnaest na Ešburtonu pa da vidimo onda. Sedam golova smo im dali za manje od metar dana a ovu drugu smo završili već posle dvadesetak minuta. Takvu taktiku volim.
Posle kraćeg odsustva vratili su se, i to golovima, Monreal i Kosijelni a konačno je zabio i Lakazet koji je već počeo da zaboravlja kako izgleda kada se posle njegovog udarca lopta zakoprca u mreži dok je Nelson debitovao u PL kada je ušao u drugom poluvremenu.
Tog 14. januara, kada smo izgubili od Bornmuta, se desila i jedna odlična stvar. Mančester Siti je izgubio. Znam da bi nama više odgovarao remi na Enfildu ili pobeda Sitija ali ne bih, kao što sam više puta ranije rekao, uspeo da prebolim da Siti uzme titulu neporažen jer, osim FA kupa, više ne bih imao čime da se hvalim. Taj rekord koji smo ostvarili u sezoni 03/04 je izuzetno bitan, moćan i jedinstven i ne želim niko da ga sruši dok sam živ. Put do LŠ preko PL je i dalje moguć jer su Labudovi, kod kojih idemo posle Čelsija, tukli Liverpul i sada nam Skauzeri beže pet bodova. Nije nedostižno ali ne bih se previše nadao.
I dok se mi bijemo na terenu, oko njega se vode druge bitke u kojima obično mi izvučemo deblji kraj. Da li i ovoga puta? Sančez je još od prošlog leta bio viđen na Etihadu, ili sada u januaru ili sledećeg leta, ali su se karte misteriozno promešale i Čileanac je završio, ni manje ni više nego na Trafordu kod onog menadžera. Svaka čast na izboru, gade. Mi njima Van P*čku i Sančeza, oni nama Silvestrea i Velbeka i sada Henriha. Alal vera. I šta smo uradili za tri i po sezone sa Sančezom? Dva FA kupa. Malo? Malo.
U dilu, ja tebi – ti meni, Čileanac je otišao na Traford a Henrih Mihtarijan došao na Ešburton i sada Sančez tvrdi kako je ceo život hteo da igra baš u Junajtedu a Henrih baš u Arsenalu. Jermenin je već bio na Vengerovoj listi ali nam ga je Junajted preoteo ili je Henrih baš tamo hteo (tada) pa sada možda dolazi namučen i zgrožen Murinjovim maltretmanom i fudbalskim perverzijama, u nadi da nije sve tako crno. Sama činjenica da poslujemo sa đavolom mi je užasavajuća a znajući Murinja verovatno samo on ima informaciju o nekoj povredi Mihtarijana za koju ni sam igrač ne zna ili mu je u flašicu sa vodom pre odlaska stavio nešto što će da počne da deluje za dva meseca.
Pored njega u Arsenal bi možda trebalo da dođe i Pjer Emerik Obamejang iz Dortmunda pa da se čitavo zamešateljstvo konačno završi. Obojica su odlični fudbaleri i jako brzi što Venger naročito voli a i znaju se iz Borusije. Poznati su i kao bundžije naročito Emerik koji je pride i šaljivdžija pa je pre neki dan igrao fucu noseći Dembeleov dres.
Sančez napolje a Henrih i Pjer unutra deluje kao sasvim dobra kombinacija a Jermenin govori i šest jezika ali kako će naša igra da izgleda sa njima je pitanje za koje bi morali da oživimo Lirija, Frojda i Čepmena da nam odgovore, ako mogu. Činjenica je da taj dvojac nikako nije dugoročna budućnost Arsenala jer se obojica bliže tridesetom rođendanu što znači da će neka osnovna pitanja i dalje da lebde u vazduhu jer je meni mnogo bitnije kako će Arsenal da izgleda 2025. nego ove i sledeće sezone. Jedina sigurnost mi je u tome što su Raul Sanjeji i Sven Mislintat prihvatili da dođu jer sumnjam da bi ljudi takvog renomea došli na neviđeno, bez određenih obećanja da se nešto veliko i bitno sprema.
U poslednje vreme smo prodali četvoricu igrača koji su manje ili više dugo bili sa nama. Prvo je otišao Gibs pa Čemberlen, Koklin i na kraju i Volkot da deli svlačionicu sa onom rospijom Vejnom. Sećam se odlično kada je pre dvanaest godina došao iz Sautemptona, kao najbrži igrač PL i kada je najavljivan maltene kao novi Anri. Naravno ništa od toga ali Teo je ušao u klub 100 i imao svetlih sezona kao i onih mnogo manje svetlih. Neki smatraju da njegov potencijal nije dovoljno iskorišćen ali posle toliko vremena mislim da veliki potencijal jednostavno nije ni postojao jer bi se, na ovaj ili onaj način, kad – tad to i videlo na terenu.
Sećaćemo ga se sigurno, sa pomešanim osećanjima, ali je bez sumnje bio deo istorije Arsenala, na žalost, one istorije koja samom klubu nije donela mnogo dobrog, osim kada je FA kup u pitanju. Teo je svoj prvi meč za Arsenal odigrao u prvoj sezoni novog stadiona i mnogi su poistovećivali pad Arsenala upravo sa preseljenjem na Ešburton kao i sa dolaskom Volkota i donekle ima istine u tome ali i pored svega, njemu, kao i ranije Gibsu i Koklinu, želim sreću u nastavku karijere, za Čemberlena sam skoro pa indiferentan iako je prerano otišao dok onaj ljubitelj pasa za mene više ne postoji.
Pires, koji je skoro stalno na našim treninzima, se pita zašto uporno prodajemo odlične igrače konkurenciji. Nije jedini koji se to pita ali je tužno a i strašno da su igrači nekada dolazili u Arsenal zbog Vengera a sada izgleda odlaze zbog njega. Ne možemo očekivati od potencijalnih pojačanja da čitaju između redova šta Venger misli već se ambicije, ako ih ima, moraju jasno svima staviti do znanja.
Danas je veliki dan za Arsenal. Igramo drugo polufinale Liga kupa i čak peti i poslednji put u ovoj sezoni igramo sa Čelsijem. Naše borbe sa njima su počele još početkom avgusta prošle godine i svaka je završena remijem. Znači naše ovosezonsko odmeravanje snaga sa ekipom sa Bridža ulazi u završnicu posle šest sati fudbala i još najmanje sat i po. Oba tima ulaze u drugo polufinale sa po četiri data gola Brajtonu, odnosno Palasu. Čelsi je u boljoj PL formi u poslednjih deset utakmica i uz znatno bolju gol razliku od nas a nekako su i uspeli da uđu u četvrtu rundu FA kupa, na penale protiv Noriča.
Ipak, ovo je utakmica u kojoj trenutna forma ne igra veliku ulogu. Ovo je naša šansa da po treći put od kada je Venger u Arsenalu uđemo u finale LK dok je Čelsi u tom periodu uzeo čak četiri puta to takmičenje a jednom i preko nas. Ovo je utakmica kojom se leče rane, koja može da izvadi već dobrano napuklu sezonu, koja može da nas podseti zašto navijamo za Arsenal a sa druge strane, budite ubeđeni, utakmica koja može da nas upropasti i zavije u crno od sada, pa do ko zna kada.
Utakmicu sudi stari znanac Majkl Oliver i imamo tek nešto više od dvadeset procenata pobeda kada nam on sudi a sudio nam je skoro trideset puta, poslednji put pre nešto manje od mesec dana na Selhurstu. Kao što sam i ranije rekao, ako bude nerešeno, sa ili bez golova, idemo u produžetke a ako i tada ostane nerešeno onda se tek računa gol u gostima ako ga ima, a ukoliko ne, ide se na ABBA penale. Četvrta izmena je dozvoljena samo tokom produžetaka. Konačni londonski okršaj počinje u 21.00.
Trofej Liga kupa možda nije veliki i nema težinu kao trofeji u PL, FA kupu ili Ligi šampiona ali je naš ulog ogroman i ispadanje nije opcija već presuda.
Srećno.
OOH TO BE A GOONAH!